Има ли места за вундеркинде у савременој уметности?

ДОБАР ДАН, ВУНДЕРКИНДИ!

17.06.2013. год.

Осмогодишји британски сликар зарадио је четврт милиона долара за своје слике.

Десетогодишња девојчица из Пенсилаваније освојила је Америку извођењем арије из Пучинијеве опере и снимила солистички албум.

Француска ученица издаје дебитантски роман у 15 години.

Ко су они-вундеркинди уметности:нови Моцарти и Милеи,или просто талентована деца које су на време приметили специјалисти за маркетниг и пиар?

Џеки Ивенко –опрска зведа у десетој години

Музичка каријера Џеки Ивенко, девојчице из предграђа Питсбурга, САД,почела је 2008. кад је била анагажовану у мјузиклу „Сабласт опере „.

Девојчица,којој је тада било 8 година,одушевљавала се музиком и без напора је певала песме које слушала на сцени, па су родитељи решили да је пошаљу на један од локалних конкурса за таленте.На конкурсу није победила, али је заузела друго место и освојила симпатије гледлаца .Као последица таквог рејтинга, уследило је учешће на многобројним концертима и певачким такмичењима што је крунисала албумом под називом „Прелуде то а Дреам „, у који су ушли неизмењени хитови у стилу познатом као неокласика XXИ века или цлассицал цроссовери , „Цон Те Партиро „ Франческа Сарториа и „Меморy“ из мјузикла „ Мачке „.

У августу 2010. Џеки је ушла у селекцију Yоу Тубе и наступала на тв шоу “Америца ‘с Гот Талент”-јдном од најпопуларнијих међу амричким телевизијским гледаоцима, певајући арију “О мио баббино царо” из опера Ђузепеа Пучинија “Ђани Скики “.

Само у једном дану Џеки Ивенко постала оперска и медијска звезда

Њен наступ је изазавао праву сензацију створивши само у једном трентку од девојчице оперску и медијску звезду.Најпознатији амеречии медији су се такимчили који ће више објавити или емитовати интервјуа и репортажа о девојчици- оперској диви коју су почели је поредити са сличном певачком звездом која се одједном појавила-ниоткуда, Сузаном Бојл.

Певачка звезда Сузана Бојл, обична шкотска домаћица

О тој донедавно само обичној шкотској домаћици сада зна цео свет, а и она је почела само са једном песмом —из мјузикла”Одбачени “, коју је отпевала у британском аналогном шоу, “Бритаин ‘ с Гот Талент “.Џеки дожибвљава исто такву славу, само што Бојл има 47, а Џеки је у априлу 2011.напунила тек 10 година.

Благодарећи успеху на тв шоу, Џеки је ушла у полуфинале и многи јој проричу победу.Ако је веровати “Википендији, “следећег дана након што је емитован шоу са њеним наступом, албум “Прелуде то а Дреам” по рејтингу портала “Амазон” доспео је на 34 место и рподат у 141.886 примерака.Такав успех јој је омогућио да у децембру дебитује у најпрестижнијој америчкој концертној дворани-Карнегли - хилу.

Петогодишњи Киерон Виљамсон,”мали Моне “

Обичан дечак, Киерон Вилијамсон, рођен у градићу Холту у бртинаском војводству Норфолку, почео је да црта дечјим бојама , али му је најомиљенија била црна. Интерсовање за озбиљно цртања код Киерона се пробудило кад му је било пет година и он је са родитељима отпутовао на одмор у југо-западмо војводство Корнуол.Чим су приспели у луку, за око су му запеле лађе на пристаништу које је одмах покушао да нацрта.И Није испало сувише добро, али ништа за то, дечак је брзо учио.Од тада је прошло нешто више од две године, а Киерон је већ имао иза себе неколико самосталних изложби и дечјих продајних поставки.

Британска штампа је назавала Виљамсона “Мали Моне “због карактерсичног имресионистичког манира сликања.Све 33 слике са последње изложбе малог сликара приређене у јулу 2010. продате су само за пола сата и то за укупну суму од 235 хиљада долара, а купци су били са свих страна света.Један брачни пар из САД чекајући отварање изложбе два дана је боравио у гостионици близу галерије, а у реду оних који су желели да купе неки рад “малог Монеа” пре отварања испред галерије је стајало преко три хилхаде људи из разних крајева света.

Осим цртања, Киерона интересује и фудбал и он је поносан што га у школском тиму сматрају најбољим беком, а осим тога он као и свако друго дете обожава видео игре.

Али то по свој прилици нису једини детаљи који очаравају људе спремен да дају и неколико хиљада фунте за Киеронов акварел.Док се у самом дечаку љубав према фудбалу такмичи са одушевљењем за сликарство, купци његових слика своје усхићење његовим радовима заснивају на очекивању да једног дана постану добра инвестиција.

Што се самог дечака тиче, он сања да постане и славан слкиар и славан фудбалер истовремено , са потајном надом да ће му се слике једног, не тако далеког дана продавати у акуционоиј кући Бонхам’с.

Кармен Брамил романопиац у 15.години

Сваке године од краја августа до новембра у Француској се приређује тзв”отварање књижевне сезоне “( рентрее литтерарие) кад издавачи уочи додељеивања престижних књижевних награда масовно попуњвају књижарске излоге својим најновијим издањима.Тако је само у 2010. г.у периду од августа до новембра тржишту било понуђено око 700 наслова најновијих издања, али, далкео од тога да сваки од њих евидентирају најпознатији европски медији, што се сматра заначајним маркетинишким успехом.

Међу онима који су имали срећу да буду запажени и привуку пажњу медија је и дебитнстски роман 15-годишњ ученице “Пасетлно-риђикоси“.То је аутбиографска прича о 14. годишњој јунакињи Паломи, заљубљениој тинејџерки , а централна тема романа је губљење невиности. Уочи изласка књиге млада списатељица је изјавила да је почела да пише још у раном детинсјтву и то најпре приче и стихове.У Француској њен роман је изашао из штампе 25.августа 2010., а у међувремену Брамли већ увелико ради на другој књизи.

Кармен Брамил иначе похађа једну од најпрестижнијих школа у Француској-лицеј “Фенелон “ коју је завршила и Симон де Бовоар.

Карменина оба родитеља су такође писци, али је отац Серж Брамли далеко успешнији , позант је у целој Француској. Уколико је то и помогло тинеџерки да изда књигу, допунску рекламу јој је у сваком случају обезбедила њена младост.

Из велике гомиле од 700 књига њен роман је издвојен и о њему се пише управо зато што је Брамли најмлађи аутор од очекиваних открића нове сезоне, а што је посебено на самом почетку у свом осврту истакао лист Ле Фигаро.

Вундеркинди-честа појава у уметности

Појава вндеркинда у ументости није ретка-Артур Рембо је сва своја дела написао до 21.године.

Сергеј Прокофјев је компоноао своју прву оперу кад му је било 9 година.

Жорж Бизе је примљен у Париски конзерваторијум са непуних 10.

Феликс Менделсон као четрнаестогодишњак већ је имао десетак камерних дела, а славни сликар Џон Еверит Миле је био примељен у Краљевску академију уметности у 11 години.

Овај списак можемо допунити са још неколико десетина имена.Важнији је, међутим, списак имена оних вундеркинда који до нас није дошао, зато што је он неупоредиво дужи.

Пикасо: За разлику од музике, у сликарству нема вундеркинда

У вундеркинде спада и Пабло Пикасо који је у 15.години практично савршено овладао техником цртања.Сам сликар, напротив, сматра да посебно обдарено дете он није био.

”За разлику од музике,у сликарству нема вудеркинда.То што неко дете сматарју генијем је уствари геније детинсјтва и са узрастом нестаје.Обдарено дете може постати прави сликар, чак и велики уметник,али за то му је потребно да једном почне све изнова.Што се пак мене тиче,ја вундеркинд нисам био.Моји први цртежи нису завређивали да се нађу ни на изложби дечјих радова, “рекао је навећи сликар свих времена

Претеране похвале од обдарене деце могу да створе сувишње људе

Речи Пикаса се могу односити и на музику( можда не толико на извођаче колико на композиторе) и у потпуности на книжевност.

Макар колико било обдарено дете, да би из вундеркнда израсло у генија ,може му помоћи једино самокритика и критика са старне оних који по правилу претераним похвалама и непримереним повлађивањем могу да створе сувишне људе.

Следећи мисли Бориса Филановског,могли бисмо рећи да природне предиспозције нису у стању да саставе тело стваралаштва, па раније или касније детету је неопходно да почне све изнова.

Кад тај моменат дође, обично се дешава да нису сви спремни за њега, а многи га и не примете.

Тај проблем препознавања правог тренутка кад све треба почети “Јово наново “, постаје сложенији у савременом свету у којему услед све изоштренијег деловања техничких средстава детету све теже да превлада ту баријеру зато што га уверовају да то није ни потребно, јер му “гарантни лист генија” потписују ауторитети.

“Гарантни лист “ вундеркиндима да су генији

Тако на пример, иза леђа Џеки Ивенко стоји сасвим успешан композитор Тим Дежнис коме девојчица има да зхавали за свој наступ у Карнеги-холу.

На сличан начин је ексклузивно право приређивање изложби Киерона Вилијамсона обзебедила галерија Пицтуерецрафт у Холту, а у њој протичу и све аукције за продају слика “младог генија “.

Свет који скапава од досаде све више цени егзотику

Тај неоходни организациони ентузијазам згушћавањем боја освежава свакидашњицу, а такође упрошћава гледалиште и доприноси остваривању профита.

У свету који не зна шта да ради од досаде више од свега се цени егзотика, па малена девојчица која није ни спосбна да пева Пучинија попут неке чувене оперске диве, је добродошла сензација. Она аутоматски привалачи себи покривач гледалачке пажње отуда што увек има бар неколико оних које певају мајсторством великих дивиа, а таквих девојчица као што је Џеки Ивенко нема више ниједне осим ње саме.

Франсоас Саган (1935-2004) је завршила роман “Доабр дан, туго” у 18.години, пустите сада на миру остарелу Саган, ето вам девојчице која је напсиала о губљењу невиности у 14.години.

Просечни представник масовне културе не може проћи а да се за то не “прилепи “ зато што је обдарени дечак –сам по себи веома сјајан и привлачан лик,али га ипак може “стићи и престићи” неки други, још млађи,још пиктији или онај којему више присатје да буде “нови Моне”.

Мало кога пак интересује да ли је Џеки Ивенко заиста у стању да пева “О мио баббино царо”, онако како она звучи на видеу, пошто и уколико девојчица нема дубок глас, ту је техника која то може зачас поправити.

Гледаоцу не пресотаје ништа друго него да се “залепи “ за сурогат генија

Кад догађаји смењују један другог таквом брзином као сада, гледалац нема ни времена ни воље да чека да вундеркинд израсте у генија, па отда му не преостаје ништа друго него да се “залепи” за његов сурогат.

Уметност није продукт, није статична и недоступна је за употребу

У том пасивном одушевљењу вундеркиндима постоји и један посебно алармантан знак.

Уколико човек размењује осећања на сантиметре не инетресујући се како је то учеињено, створено или написано, он никад неће схватити да уметност није продукт, да није статична и да је недоступна за употребу. Уосталом,треба признати да је то правдено само с тачке гледишта човека као појединца.

Што се пак ументости тиче, ту разлике нема никакве.