Запад попушта, па стеже

Париз процењује да ће Србија мирно чекати мишљење из Хага, али је нестрпљив по питању Еулекса

Западни притисак на Србију због решености да пред Међународним судом правде оспори независност Косова попустио је последњих дана, махом због тога што су и Брисел и Вашингтон потпуно усредсређени на кризу у Грузији, и што чак ни америчка дипломатија нема довољно ресурса да истовремено притиска читаве регионе како би издејствовала да се државе у два по свему слична случаја, придржавају сасвим супротних принципа. Откако су руски тенкови први пут после пада Берлинског зида изашли ван руских граница, Западу ништа није прече од Грузије, па се српско позивање на принцип суверенитета и територијалног интегритета, који Вашингтон и Брисел бране у Тбилисију, више не сматра тако провокативним. Доскора су, наиме, државе које су признале отцепљење Косова отворено захтевале да Србија одустане од обраћања суду у Хагу.

Сада је то, према сазнањима „Политике”, престало да буде важна тема: председавајући ЕУ Бернар Кушнер (први који је рекао да Србији „није паметно” да улази у такву конфронтацију са ЕУ) сада процењује да је за Брисел корисније да Србија наредне две године (односно колико већ о томе буде размишљао суд у Хагу) мирно чека мишљење суда и уздржи се од предузимања акција на другим нивоима.

Иако већина западних извора спекулише да би Србија могла да добије сатисфакцију на суду у Хагу, процедура укључује савладавање бројних препрека. Прво је потребно да се тридесетак чланица надлежног комитета УН сагласе са иницијативом Београда да би ствар уопште доспела до Генералне скупштине, а потом је потребно да државе које су се до сада позитивно изјашњавале о захтеву Србије, на седници – гласају, а не да остану уздржане. У Генералној скупштини одлучиваће се простом већином, али треба рачунати да ће свих 46 држава које су до сада признале Косово бити против српског предлога, док ће многе земље избећи да се јавно изјасне против моћног западног блока, чак и ако су против сепаратизма.

Немамо, међутим, разлога да се надамо да ће опасти притисак Запада да Србија прихвати Еулекс. Француска, која сада председава Унији, сматра да се не може бити за Европску унију, а против Еулекса, а и многе друге западне дипломате иза затворених врата све чешће инсистирају на неопходности да Београд прихвати Еулекс.

У тренутку док западни аналитичари и медији жустро полемишу о двоструким стандардима САД и ЕУ, рашчлањују паралеле између Јужне Осетије, Абхазије и Косова и присећају се изјава руских званичника да ће „случај Косово” постати преседан, Бриселу не може бити пријатно да га Београд подсећа на различитост приступа. Тим пре што се тамо рачуна на одређену захвалност Београда због помоћи ЕУ приликом избора и формирања проевропске владе.

Симпатизери независног Косова не одустају од своје реторике, потврђујући тезу о двоструким аршинима. Известиоци Парламентарне скупштине Савета Европе (Мађар Матијаш Ерши и Албанац Кастриот Ислами) по повратку из Грузије рекли су да је „незамисливо да у 21. веку једна чланица Савета Европе изврши инвазију на територију друге чланице”. Они оцењују неприхватљивим кршење људских права у Грузији и тврде да то не може проћи некажњено.
„Као што знате, Косово је јединствени случај, за који смо увек наглашавали да неће представљати преседан”, одговорио је јуче портпарол француског министарства спољних послова Фредерик Дезањо на питање новинара Танјуга да ли ће Француска подржати захтеве Абхазије и Јужне Осетије за стицање независности на основу принципа права народа на самоопредељење, по коме је признала једнострано проглашену независност Косова.

А генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер у Бриселу је пре два дана на питање новинара о утицају косовског преседана на сукоб у Јужној Осетији, одговорио: „Нећу да улазим у детаље, али мој одговор је ’не’, нема никакве сличности”.

Идуће године, међутим, председавање ЕУ преузима Чешка, а шеф дипломатије кнез Карел Шварценберг јуче је рекао да Чешка тих шест месеци неће вршити притисак на Србију да прихвати Еулекс. „Уверен сам да ће Србија увидети предности које Еулекс доноси за српску мањину”, рекао је он.

Шеф Еулекса на Косову Ив де Кермабон и јуче је поновио намеру да своју мисију размести на целој територији Косова, и то до краја јесени. Он је рекао да намерава да убеди Србију у сврсисходност мисије ЕУ, наглашавајући да не мисли „само на државни врх, већ и на државне службенике који се баве областима из мандата Еулекса”.

Разговори између Унмика и Београда већ су почели и односе се на области правосуђа, царине и полиције. Нејасној ситуацију да ли су у питању преговори о реконфигурацији (како их види Београд) или само технички преговори (како их назива УН), допринео је и ове недеље потписани „технички” споразум између Унмика и Еулекса о преносу или продаји техничких средстава којих се Унмик одриче у склопу реконфигурације (преобликовања) и смањења свог особља за 70 одсто.

Овом споразуму не противи се само Србија, која, према речима ресорног министра Горана Богдановића, стрепи да договор Унмика и Еулекса „иде у правцу дезавуисања мисије УН на Косову и можда једног тихог увлачења плана Мартија Ахтисарија који су Србија и Савет безбедности одбили”.

Искакање из уобичајене процедуре уочили су и новинари у УН. На сајту „Инерсити прес” који прати активности највеће светске организације, објављен је кратак разговор са портпаролом УН Мари Окабе у коме је без одговора остало питање колико ће имовине УН бити предато мисији ЕУ, по којој цени и да ли ће споразум бити објављен. Два дана касније УН су саопштиле да је „технички споразум између Унмика и Еулекса билатералан споразум двеју мисија и да због тога није јаван”.