Живот на Јупитеровом сателиту: нова теорија

Инфрацрвена фотосинтеза може да буде извор живота. На пример, на сателиту Јупитера, Европи. Кубански физичар Роландо Карденас претпоставља да на дну океана испод леда на сателиту могу да се налазе живи микроорганизми. Према теорији научника, ове бактерије могу да користе за истражну инфрацрвену светлост.

У току инфрацрвене фотосинтезе такође се нагомилава енергија, али на рачун прераде једињења сумпора. У том процесу не учествује уобичајено за људско око сунчево сетло.

Роландо Карденас претпоставља да се у океан који се налази под дебелим слојем леда на Европи, под гигантским притиском из дубине тла улила врло топла вода. Тамо се она моментално хлади. Разлика температура може да износи до неколико стотина степени Целизјусових. При томе се издвајају квантови инфрацрвеног светла.

Кубанац је изградио своју теорију на основу рада Канађанина Томаса Битија. Пре 8 година научник је пронашао на земљи бактерије које могу да живе на основу инфрацрвене фотосинтезе. Оне насељавају подводни вулкан код обале Мексика на дубини од преко два километра, где влада потпуни мрак. Инфрацрвени зраци од врелих струја потребни су ћелијама како би усвојиле једињења сумпора и нагомилале енергију. Слични микроорганизми се подмећу под зраке, формирајући структуре које подсећају на гигантске антене.

Карденсову идеју сматра занимљивом биолог са Московског државног универзитета Јелена Воробјова.

- То треба да се разматра као један од путева могућег настанка живота и сложених биолошких система на планетним телима. Али ми врло мало знамо чак о Марсу, шта да се каже о неком посебном путу развоја његове биосфере, ако је она тамо и постојала. Ледени сателити Јупитера битно се разликују од Земље и чак од Марса и треба да имају своју специфику.

Приликом окретања делови сателита различитом снагом се привлаче у страну Јупутера. При томе, по мишљењу Роланда Карденаса, у дубини тла Европе долази до дефромације која доводи до загревања језгра. То и објашњава порекло врућих токова на дну океана. Коментарише научни сарадник Института за микробиологију Виноградски Руске академије наука Зоригто Намсарајев.

- Што се тиче гравитационог загревања језгра Европе, све су то теорије. Постоје различити модели. Али постоји и други проблем. Треба знати који је хемијски састав течног океана под слојем леда. Захваљујући неким моделима постоје претпоставке да су тамо воде врло слане, оне практично искључују развој многих група микроорганизама.

Уз сву своју смелост, хипотеза кубанског научника није посебно нова. Теорије о могућем постојању живота на космичким телима многобројне су. Али већина њих је заснована на открићима са Земље. Теоријски слични процеси могу да се одвијају и на Европи, наставља научник.

- Последњих година астробиологија је направила велики искорак. Сада су биолози склони томе да живот има васионску појаву и да се не ограничава Земљом. Али не може се рећи у ком је он облику – активном или замрзнутом.

Хипотезе о животу на Европи ће бити јасније тек када сателит посете космички уређаји и узму узорке воде испод леда. Истина, до ње они могу и да не стигну, пошто дебљина леда може да достиже на стотине метара. Интерпланетарна станица ће се наћи на Европи вероватно најраније у другој половини треће деценије овог века. Русија која има велико искуство у производњи уређаја за слетање могла би да направи такав модул.

Борис Павлишчев,