ПОЦРЊЕЛИ СРБИ

Просто не знам о чему бих - одмор, или ово што ме дочека по повратку! Ово кући - овакве комбинације, у томове не могу стати а камо ли у колумну! Ни одмор није био за бацит! Ако си Србин, поготово из Црне Горе, нигде тако не можеш „поцрњет“ ка у Миловој „Црној“! А боја- трајна! За ово „црнило“ годишње доба није битно! Мада имам корен, мени лично се не прима- из ината, а може ми се!

Све у свему није да се нисам одморила! Због комоције- ваљда! Што се туристичке гужве тиче, тога је било само на „Миловом јавном“(!?) а мимо тога- дивота једна, море, ја и ту и тамо, још по неко! Да имах петље могла сам још! И комотно на плажи! И море слано! И упекло сунце!

Али не лези враже! Да сам нешто омиљенија међу браћом Хрватима, баш бих се науживала, али пошто те љубави још од „Јасеновца“ нема, кад сам видела да све оне које му браћа Хрвати не воле, Вођа у „Црној“ ,на сва звона, хапси, ја ти припакуј кофер и правац Србијица! Ниједан „јавни“, а сви су његови колико год их у „Црној“ има, укључити не смеш ако ти куражи мањка, некаква потрница, ако си Србин, за тобом је већ од некуд морала бити расписана и у брк директно саопштена, са екранаму његовога! Блажена ли је била '48. за Србе у Црној Гори при овој сада „осмој“! Барем телевизије није било па ниси морао сваки дан да слушаш и стрепиш, но буп - од једном поброзице бану на врата, и правац Голи Оток! Данас(!) - проста ти казна при увертири! А увертире - разне!
„Црна“ је толико напредовала да, нека што се више ништа у њој не зове ка што се звало, него и не постоји! Она је сада Монте Негро, а сви су, не само поброзице, постали монтенегрини! И Његош, и Св. Петар Цетињски, је монтенегрин!  Што се тиче онога: „живјела права Црна Гора“- какви, умрла је одавно, на том месту је сада „вива вера Монте Негро“!? Да се с четири прста до чела дотичу, нисам видела, још је Броз дубоко у њима, али ако икад крену - три га бивати више тамо неће - све је то Вођа завршио! Поред наведених новотарија, хит ове сезоне је ”геноцид злоћестих црногорских Срба над невиним дуброваћким Хрватима”! Измислио Вођа  „црногорску Лору“, да покаже шта он зна и уме! Нанизао списак, спаковао им геноцид из деведесетих над ”невино затоћеним Хрватима” у некаквом логору Мурин у Боки Которској и - хапси ли-хапси! Ево да ове године не одох код Мила да „поцрним“, и ако сам са Дубровачког ратишта извештавала сваки дан, за овај „страшни логор“, и „мућење невиних Хрвата“, знала не бих!
Један из низа окривљених, кувар по професији, прича како: „Ничега се не бојим! Могу слободно да дођу по мене! Што се тиче тога наводнога мучења, тамо га било није! Ја знам - читаво сам вријеме тамо био кувар!“ Не бих ја баш тако мирно, да сам на вашем месту, гос’н кувар, чекала Милову правду! Видећете ви како се суди кад Мило још“ректалније“ крене да се Хрватима додворава! Није њему, тек тако, почасни грађанина Подгорице Стипе Месић! Има у Милов Шевенинген да трунете па макар само за то што јело није било довољно слано! И то је геноцид! Шта ако људи воле мало пикантније, а ви њима ударили дијетално! Није ваше да извољевате! Треба да будете захвални своме Вођи што је одабрао баш вас да вам „проспе крв“ и угради у темеље те новонастале љубави! Када би ви са варјачом ушли у историју да вам Мила није! Никад! Ни Његош, само за то што је Србин, са све Горским вијенцем, Лучом микрокозмом, и осталим истинама, у његову „Црну“ не може, а ви би с вашом хтели!