Српска десна мисао

У последње време објављено је више текстова о томе шта је то десница, шта је национално, шта је патриотско. Запањујуће је колико незнања, неразумевања шире људи који се сматрају аналитичарима. С обзиром да сам од почетка деведесетих активно учествовао  у деловању и стварању метаполитичког правца познатог под именом „Српска нова десница“ и да сам теоријски био још као студент филозофије упознат са европским покретом нове деснице , нарочито идеја Алена де Беное и немачке антрополошке групе Арнолда Гелена и других изнео бих смернице шта је то данас , шта је било и шта ће бити „десно“ у српском идејном деловању.

Сама реч десница је идејни и политички термин који  грубо раздваја десно мишљење од других праваца. Сам термин осим општости није форма која се може примењивати за сваку нацију на исти начин. Свака нација има свој континуитет и свој живот који може бити близак другим нацијама или неутралан , а често може бити и радикално супротстављен. Српска десница је супротстављена глобализму који је филтрирана левичарска доктрина за наше време. Јасне су позиције десно и лево али постоје још понеки заостаци отпалих левичара од интернационале који покушавају деловати и на националној сцени попут Вучелића и Вулина код нас. Сами смо видели како су се овдашњи социјалисти вратили на место злочина из 1944 и 1945 и како са поносом лажу о свом патриотизму. Политичко деловање у оквиру српске деснице се може одвијати страначки, нпр. данас кроз активности парламентарне  Српске радикалне странке, или кроз активности малих непарламентарних странака и кроз други вид који се зове метаполитичко деловање или надстраначко путем разних удружења, савеза, покрета, центара и слично. Преплитање између ова два вида, координација и сарадња су пожељни и нужни. Кроз овај други вид деловања  се нарочито могу испољавати самостални интелектуалци, аналитичари, писци, уметници и други који делују индивидуално. Такође важан аспект је медијско и интернет представљање.

С обзиром да је данас патриотско и национално прогнано из свих медија морамо се посебно посветити односима са јавношћу, анимацијом, обавештавањем и представљањем идеја. Да је медијски прогон отишао  предалеко увидела је и свеприсутна и увек присутна „Служба“ убацујући пар вентила да би се  већинска српска јавност нечим тешила. С обзиром да њихови пројекти из деведестих иза себе имају веома лоше резултате  попут „Дуге“ сумњичав сам да ће бити икакве користи од ових  вентила који нас теше са тв станице која је некад била у власништву кћерке „тиранина“ С. М. .

Навешћу један пример колико је моћна пропаганда у култури. Писмо латиница се у Србији до тридесетих година прошлог века није уопште употребљавало. Све књиге и часописи су штампани ћирилицом, сви документи итд. Онда се у Београду појављује издавачка кућа „Нолит“ власништво мојсијевца Бихалија која искључиво издаје књиге латиничним писмом што је тада изазвало културни шок и љутњу српских интелектуалаца. Међутим тај лукаво промишљени покушај је довео до тога да се данас у Србији већина књига штампа тим писмом. Ово је пример како су нам разарали језик.

И овај пример је тема десне анализе и бриге јер најважније поље које стоји иза политичког и парламентарног култура, духовност и наслеђе.

Српска десна мисао је идејно изграђена на следећим принципима и темама које су поље деловања и борбе у свим сферама које морају бити наш покретач ка једноставном циљу који гласи: СРПСКА ДРЖАВА И СРПСКА НАЦИЈА.

1. Идентитет српске нације, физичко и духовно наслеђе у континуитету, етничка хомогенизација. Јачање свести и карактера.
2. Српска држава, уједињавање свих српских простора у једну јаку националну државу без обзира да ли ће она бити републиканског или монархијског уређења. Борба за етничку територију. Неутралност према Европској унији.
3. Православна духовност, обичајна традиција и верска живост на светосавском континуитету са јасним одбијањем свих нових форми које се исказују кроз нове литургије и приближавање екуменским везама.
4. Свесловенски ослонац на Русију. Надамо се руској помоћи и заштити и храбримо се јачању те силе. Верујући у руски патриотизам и православно братство са другим народима и државама те духовности нас јасно одваја од модерне унијатизације и натоизације.
5. Јасно неприхватање евроатланских интеграција јер је то просто лукава окупација наше земље. Никада англофилство није донело ништа добро нашем народу осим бомби, титоизма, отимања територије и свих других зла које данас гледамо кроз власт Демократске странке. Пример како су уништили Дражу Михаиловића је нешто што осликава њихов однос према нама. Немогуће је повезати англофилство и српски национализам. Пример таквог споја је политичка шизофренија Вука Драшковића који је 1993. године посећивао Алију Изетбеговића уместо своје родне куће и свог народа.
6. Обнова културе, књижевности, ћирилице, интелектуалног деловања, просвете. Културни рат против егзитизације, сорошизма и свих варијанти културних дегенерика.
7. Борба против међународне англоамеричке тираније која нас притиска хашким процесима, економским разарањима и свим видовима онемогућавања напретка. Антихашка борба за спашавање осуђених Срба.
8. Десрбофобизација. Правна забрана рада унутрашњих разарача у свим видовима. Њихови појавни облици су: антисрби , београдске усташе, србомрсци, титоисти, мешанци, мањинци ,хомосексуалци, урбани и други антинационални ратници.

Када будемо остварили ове циљеве бићемо права европска држава попут Хрватске, Словеније, Шпаније, Грчке , Португалије...и бићемо Србија, земља славних предака, великих научника, богате културе, одговорних државника и херојских ратника. Поносни и часни без икакве кривице. Озбиљна држава која ће се бавити економским просперитетом и културним вредностима.