Ганић призивао трагедију
Ејуп Ганић, потпредсједник ратног Предсједништва БиХ, одмах након експлозије на Маркалама, телефонира Јасушију Акашију, који је био изасланик генералног секретара УН, и тражи хитно бомбардовање српских положаја.
"Читала сам стенограм и са ове седнице Председништва БиХ, из које је јасно ко је призивао трагедију" - наводи Плавшићева и додаје:
"Имала сам, тј. дошла сам до више стенограма председничких седница и читала сам у Шевенингену, чекајући мој транспорт за Шведску. То је за мене била `бисер` литература, јер су ми сви учесници седница познати и то у таквој мери да знам када неко нешто каже - шта то има да значи".
Он пише да је тај "оријентални марифетлук" проучавала у времену када је била члан предратног Предсједништва БиХ.
"Шта могу да знају Роуз, Акаши, Овен и цела међународна? Јер, оно што се говори не носи предочено значење већ оно што се подразумева" - напомиње бивша предсједница РС.
"Памтим један догађај који ми је остао у лепом сећању и за мене је значајан. Мислим да је то било средином маја, када је дошао руски патријарх Алексиј у Београд и заједно са нашим патријархом Павлом посетио РС. За њихов дочек била сам ја задужена и сачекала сам их на прелазу Каракај код Зворника.
Дуга колона возила ишла је према Палама где су се срели са председником Караџићем а онда смо кренули према Сарајеву, у команду Руског батаљона који је био смештен на Грбавици, делу Сарајева који је био под нашом контролом" - наводи Плавшићева.
Дан је био диван а сви Срби са Грбавице дошли су да поздраве два драга госта. Спонтана радост и срдачност била је присутна је на свим лицима, али и срећа што ће преживјети један дан без граната (таква је била наредба - оп. аутора).
"А ту, на Грбавици, неколико метара од мог стана из којег сам побегла 22. маја 1002. и који је касније гранатиран, Руска православна црква о свом трошку ће градити православну цркву.
Два патријарха су дошла да освештају земљиште на којем је постављен дрвени крст висине три метра. Људи су у реду дисциплиновано прилазили да их патријарси благосиљају.
А ја сам замишљала како ћу се после рата вратити у Сарајево. Чувала сам дуго, дуго, кључеве и присећала се негде прочитане приче о протеривању Сефарда из Шпаније. Мислим да је то било у 15. веку. Расули су се по свету али су чували кључеве својих кућа у Шпанији и предавали их новим генерацијама у нади да ће се једном неко вратити" - пише Плавшићева и додаје:
"Од свега тога не би ништа. Кључеве сам бацила. Нема повратка у Сарајево. Ни црква се није изградила јер је цело Сарајево Дејтонским споразумом припало Федерацији. Само се џамије граде".
Од свега, наводи она, "ту су само старачке године које проводи у затвору Хинсеберг, сећајући се минулих догађаја".
- Извор
- СРНА
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »