Ганићеве пропагандне жеље

Kњига Сефера Халиловића "Лукава стратегија" пуна је интересантних и драгоцjених података за онога и оне који истражују истину - наводи Биљана Плавшић и истиче да је симпатичан и типичан текст на 212. и 213. страни који илуструје колико труда и трикова је употријебљено да се истина прикрије и да се међународна заједница завара.

"Ко то може боље и подлије, а знам их све, него Ејуп Ганић. Он, диктирајући неки текст за међународну заједницу, а Кемо (портпарол Предсједништва - оп. аутора), пише, вели: `Затражите од Мориона нека каже да је то агресија из Србије на државу БиХ. То ће бити довољно од њега и не мора ништа више урадити`" - наводи Халиловић у својој књизи.

Шта ли им је то још генерал Морион радио, какве услуге - пита се Биљана Плавшић у својој књизи "Сведочим", кометаришући понашање ратног муслиманског руководства. А, подсјећа, Ганићу је била најважнија, "агресија Србије на државу БиХ".

"Пишући о овоме, на памети ми је Изетбеговићева изјава: `Ово је наш домовински рат, ово су наше буне, наши устанци, наше Косово`. Не верујем чак ни да ми Срби више икада можемо да постигнемо онај ниво борбеног достојанства, части, храбрости и витештва из минулих времена а то је оно што је красило наше буне, устанке и, наравно, Косовски бој.

Због тога су песме певали, епови настајали и стварала се српска историја. Али, одакле да човек какав је Изетбеговић, то зна? Шта он зна о части и витештву? Он се служио прљавим методама и чекао да неко други за њих ратује" - пише Плавшићева и додаје:

"Добро се сећам Бадњег дана 1994. којег сам заједно са Колом српских сестара Стара Пазова провела са нашим борцима на Требави. Са нама је ишао, и возио комби, отац Пантелија Павловић.

Што се тиче хране, добро смо се припремили, било је и посне и мрсне. Рано ујутро, око пет часова, преузели смо из пекаре прашчиће и хлеб а сестре и њихова председница Анђа напекле су разних колача. Било је и ракије да се наздрави али и вина да се залије и да се са кафицом запали цигарета. Ово је за наше борце било право изненађење.

На том делу ратишта била је једна група од око петнаест до двадесет жена бораца . Било је прилично топло, без снега, тако да смо за пар сати обишли линију и осматрали непријатељске положаје. При повратку, пролазећи кроз села, људи су нас задржавали".

Плавшићева се сјећа да се причало највише о актуелним збивањима. "Морала сам да запамтим које поруке треба пренети Радовану (Караџићу), које Моми (Крајишнику), а шта, у њихово име, рећи на скупштини. То све резимира један чича који као да је завршио високе школе дипломатије препоручује: `Немој, Биљо, шта да заборавиш`".

Ријетко је било наћи кућу пред којом се не пали бадњак а народ весели у тешким и претешким временима - наводи биша предсједница РС.

"На влашићком ратишту била сам више пута, али један одлазак, управо са Колом српских сестара, могао је бити и задњи. Двадесет минута пре нашег доласка, командно место су засули гранатама, али, хвала Богу, није било ниједног директног поготка. А они у команди припремили ручак и чекају наш долазак.

Морали смо се зауставити на пола сата јер је Анђелки позлило, нека несвестица. Задржао нас је Свевишњи" - наводи Плавшићева и објашњава:

"Да смо стигли како нас је пут водио и како смо планирали, изгинули би јер су гранате падале на прилаз и на мјеста за возила. Када смо стигли, видели смо уништена кола пред зградом и поразбијане прозоре. Пуковник Тривић рече да је ово први пут да им гранатирају командно место. Све се добро завршило, без жртава".