Тешко ући у траг починиоца

Сајтови националистичких организација у Србији препуни говора мржње најчеше постављени у САД

Тешко ући у траг починиоца

Београд - Иако је бивши вођа босанских Срба Радован Караџић већ десетак дана у Хагу, на сајту који носи његово име људи се позивају на протесте “против диктаторског режима Бориса Тадића”, који је “заслужио метак у чело”, а уједно на форуму су постављени бројеви телефона кабинета председника, с поруком “јавите се председнику и кажите му шта мислите о његовој политици. На том сајту се може пронаћи и мобилни телефон директорке Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић, поред којег пише “оно као, угрожена су људска права, да је зовемо…”

На истом сајту постоји и линк који води до интернет странице www.srbijazamljaheroja.com на којој се може одиграти игрица “Погоди Чеду” у којој се пуца у главу лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића, након чега се преко његовог лица разлива крвава мрља.

Сајтови с увредљивим садржајем и говором мржње најчешће су регистровани у иностранству, односно у САД. То представља непремостиву препреку у откривању починилаца “интернет недела”, односно оних који на мрежу постављају такве садржаје.

- Деловање сајтова националистичких организација не може се блокирати, јер су они најчешће постављени у САД. Иако смо више пута од америчких надлежних органа затражили да нам доставе податке о особама које администрирају те сајтове, увек смо добијали негативне одговоре због њихових законских одредби о слободи говора и изражавања - објашњава за Данас Лидија Комлен-Николић, тужитељка за високо-технолошки криминал. Она додаје да САД такве податке не доставља ниједној држави.
Између осталог, Тужилаштво за високо-технолошки криминал је од америчких власти затражило и информације о презентацији Националног строја, јер је утврђено да је њихов сајт постављен у тој земљи. Одговор је и у овом случају био негативан.
Поједини сајтови на Интернету чак омогућавају постављање странице са гаранцијом да је сервер анониман, што омогућује и анонимност ИП адресе. У Кини је највише оваквих сервера и сајтова.

Слободан Марковић, директор Центра за развој Интернета за наш лист указује да одговорност за такве сајтове сносе они који су га направили, а не они који га одржавају. Он истиче да Интернет провајдери не одговарају за садржај онога што се на сајту налази.
- За решавање овог проблема пресудна је међународна сарадња. Проблем је што оно што је у једној земљи кривично дело, у другој не мора да буде. - објашњава Марковић.
Он подсећа да Србија није ратификовала Конвенцију Савета Европе о електронској комуникацији, иако је тај документ потписала. У оквиру те конвенције постоји и Додатни протокол, чије се одредбе односе на говор мржње. Према Конвенцији, уколико садржина сајта упућује на извршење кривичног дела, тужилаштво може да опомене администратора и настави да прикупља доказе у циљу откривања идентитета одговорних. Уколико администратор након опомене не измени садржину сајта, против њега може бити покренут кривични поступак.

Пракса, ипак, показује да је тешко контролисати садржај на Интернету, па тако постоје сајтови посвећени Адолфу Хитлеру, док у Србији свој сајт има и Кристијан Голубовић, осуђиван за више кривичних дела, а интересантно је да се тамо могу пронаћи и његове фотографије из Окружног затвора у Београду.

Када је реч о презентацијама регистрованим у Србији, стручњаци истичу да постоји законска могућност санкционисања одговорних особа.

- Уколико се сајт региструје у Србији лако је утврдити ко је одговоран за тај садржај, на основу судског налога. Тужилаштво утврђује да ли постоји основ и докази за подношење тужбе против твораца таквог сајта - објашњава за Данас председник Удружења интернет провајдера Војислав Родић.

Подсетимо и на случај, када је поводом рођендана Милорада Улемека Легије, осуђеног за атентат на Ибарској магистрали и за убиство премијера Зорана Ђинђића прошле године постављен и интернет сајт на коме му поштоваоци честитају рођендан с жељом “да следећи дочека у кругу породице”. На крају је утврђено да је тај сајт постављен у Суринаму, и да се не може доћи до одговорних.

На веома популарном сајту YОUTUBE често се постављају и видео клипови у којима се вређају јавне личности, а на једном од њих се чак пуца на знак ТВ Б92 и новинаре ове медијске куће.

Устав Србије предвиђа да надлежни суд може спречити ширење информација и идеја преко средстава јавног информисања само ако је то неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или територијалног интегритета Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекивања на непосредно насиље, заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.


У септембру суђење због плаката против Тадића

Београд - Суђење окривљеном за угрожавање сигурности председника Србије Бориса Тадића и вицепремијера Божидара Ђелића заказано је за 4. септембар, потврдио је Зоран Тејић, портпарол Четвртог општинског суда. Владици Симоновићу судиће се као председнику организације “Фамилија српских (србских) навијача”, која се терети да је 2. маја облепила Београд плакатима са фотографијама Тадића и Ђелића на којима је писало “државни непријатељ”. За кривично дело угрожавање сигурности запрећена је казна затвора до три године. Ј. Ч.


СПЦ закупљује лични сервер

Након досад најозбиљнијег напада на сајт Српске православне цркве, ова интернет адреса је поново оспособљена. Гајо Гајић, директор информативне службе СПЦ за Данас каже да су након напада администратори сајта на 24 сата обуставили његов рад, како би спречили потпуно “рушење” сајта.

- Утврђено је да је највећи број налога дошао из Русије, али то не значи да је сам напад покренут одатле. Планирамо да закупимо лични сервер, јер смо досад користили заједнички, како бисмо сајт заштитили од евентуалних будућих напада - истиче Гајић. Лидија Комлен-Николић, тужитељка за високо-технолошки криминал, каже за наш лист да се СПЦ није Тужилаштву упутила званичну пријаву, тако да овај случај није процесуиран. Слободан Марковић, директор Центра за развој Интернета, за Данас каже да када је у питању тзв. ДДОС напад на сајт, скоро је немогући лоцирати одакле напад долази.

- Нападач може бити у било којој држави. Хакери имају програм којим скенирају цео интернет и када открију рачунар који је стално на интернету, а има неки безбедносни пропуст они на њега инсталирају програм, нпр. неки вирус. Проблем је што нападач притисне дугме и искључи се са интернета или чак може да изда налог за одложени напад и на тај начин се онај од кога је напад кренуо скоро никако не може идентификовати - објашњава Марковић.

Љ. Буквић, И.Тошовић