Нервозна реакција

Ситуција око Косова сваким даном постаје све нервознија.
Дакле, покрајинске власти покушале су да оспоре овлашћења УН на територији Косова. Преговори започети крајем јула између Београда и шефа УНМИКА Ламберта Занијера о реформи полицијске, судске и царинске структуре, — у складу са препорукама генералног секретара УН, а изазвани нежељом косовских Срба да се интегришу у државни систем који формирају у покрајини Албанци, — изазвали су ванредно нервозну реакцију приштинских власти. Што је и природно, јер је Занијер претпоставио да би на Косову „могао бити примењен Хонгконшки модел, — једна територија, два царинска система“. Албанско негодовање кулминирало је изјавом да би Занијер могао бити проглашен персоном нон грата у покрајини.
А када их је Занијер потсетио да ће сва ова питања ипак он да решава као највиши званичник у аутонимији — све док је на снази резолуција СБ УН 1244 – одговорио му је већ сам премијер Хашим Тачи, који је на страницама „Коха диторе“ изјавио да се „косовске власти руководе својим Уставом, а не нечијим тамо изјавама“ и да је „главни шеф на Косову — народ и представници које је он изабрао“.
Ако одбацимо изнимну патетику ових изјава, остаје нескривени страх. Страх, зато што УН још увек не признају косовску државност, зато што овлашћења ове организације још нико, па и САД, није оспорио, и зато што ће Србија већ сасвим скоро уз подршку Генералне скупштине УН оспорити и само проглашење независности дела своје територије у Међународном суду правде.
А процес признавања Косова у свету некако шлајфује. Чак и најновија кампања за његову активизацију, који су иницирале САД признавањем косовских пасоша, даје сумњиве резултате, — земљама које поздрављају појаву нове државе на карти света придружили су се још Белизе и Колумбија. За ову прву, која је још 1973 постојала под карактеристичним називом Британски Хондурас, јасно је све и без дуже приче. А када је реч о Колумбији, чуђење пре изазива закаснела реакција на појаву државе са идентичним економским моделом у центру Европе. Изгледа да су локални наркобарони до сад имали преча посла. Ипак, чини ми се да је Вашингтон рачунао на шири одјек.
На све ово још се наслојава и истрага ОУН везано за мартовске нереде у Косовској Митровици. Из извештаја, који је најзад на инсистирање Русије престављен чланицама СБ УН, следи да је против српских демонстраната који су запосели зграду суда у Мировици у знак протеста против једностраног проглашења независности Косова „била примењена прекомерна сила“. Такође се недвосмислено указује на чињеницу да је команда операције игнорисала препоруке седишта УН да испољи сусдржаност.
Чланице СБ, како је то већ постало уобичајено када се разматрају питања везана за Косово, нису постигле консензус око овог извештаја. Подржан од стане Русије, он је изазвао критику њених запаних опонената, чији је став овај пут изнела представница Велике Британије у УН Карен Пирс. „Ми подржавамо истрагу, али сматрамо да нису све чињенице биле приказане на одговарајући начин“, рекла је Пирсова након седнице. По мишљењу Велике Британије, демонстранти, против којих је примењена сила у митровичком суду 17. Марта, нису били мирни. Питање, зашто њено мишљење не деле у руководству УН кад су већ њихови сарадници наступали у улози жртава „немирних“ Срба, остаје је без одговора.
Чиме је испровоциран овај ненајављени рат између УН и присталица независности Косова? Па, пре свега, чињеницом да управо ОУН, схватајући да међу чланицама њеног СБ има и држава попут Русије и Кине које се противе насилној подели Србије, захтева макар минимално поштовање међународног права и на тај начин кочи победнички марш Притине у правцу пуне државности. А времена, како косовски Албанци, тако и актуална администарција САД имају све мање. Први се плаше да ће активности Србије и Русије на оспоравању независности Косова пре или касније донети неисплативе за њих резултате. Други да неће стићи да уброје себи у плус бар један успешно приведен крају спољнополитички пројекат. А у целини, и једни и други схватају да са сменом власти у САД косовска тема може отићи у задњи план, с обзиром на рушевине које је Буш оставио у Ираку, Авганистану, па и у америчкој економији која маневрише између страшног буџетског дефицита и хипотекарске кризе. Решавајући нагомилане проблеме нова администрација може да пусти ситуацију на Косову у слободну пловидбу. Што ће и искористити сви они који не деле амерички став по датом питању.