НЕ ТРЕБА СЕ РАДОВАТИ ПРЕ ВРЕМЕНА

Историја Балкана написана крвљу

Као и историја многих земаља Европе ,и новија историја Западног Балкана написана је крвљу.Народи тог региона много су страдали , били су сведоци почетка Првог светског рата,преживели окупацију и учествовали у покрету отпора у периоду Другог светског рата,својим очима су видели разарања  и варварство која су  пратила распад  Југославије. Премијери Србије и Косова прошлог петка решили да окончају борбу

Прошлог петка премијери-министри Србије и Косова  Ивица Дачић и Хашим Тачи решили су да борба треба да престане.Као резултат директних преговора који су трајали пола године , Дачић и Тачи су  дошли да сагласја о неопходности  нормализације односа међу двема земљама. Утврђен је редослед практичних корака , усмерен  на успостављање мира и спококојства у региону,подизање општег нивоа развоја  и обезбеђења  равноправности Србије и Косова са осталим европским државама .

Историја још није завршена

Не треба се радовати пре него за то дође време.Историја још није завршена.Обе државе још много тога треба да ураде на развијању путева, али прошле недење два одважна човека су изабрали пут мира.  

Када сам пре пола године  позвала господу Тачија и Дачића  у свој кабинет у Бриселу,нико није очекивао да ће се све завршити на овај начин.Јер до тог момента се ти људи ниједном нису срели.

Током неколико година организација којом ја руководим била је посредник у решавању свакодневних“техничких „ питања- као што су на пример, шта конкрертно треба да се уреди на граници Србије и Косова.Једног   момента су  наши преговри достигли стадијум кад су за даљи развој били неопходни политички стимуланси , а то значи да их треба подићи на ниво влада двеју земаља.

Дана 19.октобра  ( 2012.) господа Тачи и Дачић су дошли у мој кабинет , који је смештен у новом простору Европске службе спољних послова .Ниједан од полтичара није знао како ће новост о њиховом сусрету бити примљена у њиховим земљама.Једину фотографију коју је снимио наш службени фотограф чувала сам све дотле док оба премијера нису дала сагласност да се публикује.

Задатак  два премијера је био да помогну десетинама хиљада косовских Срба  који живе на северу Косова.Много је написано о историји тог конфликта.Питање је састојало у томе како да се конфликт оконча.

Премијери били спремни за конструктиван дијалог

Први сусрет трајао је само један сат.Његов циљ је био не разрешење многобројних несугласица , него оцена у којој су мери обе стране спремне за конструктиван дијалог.По мом мишљењњу они су за то били спремни.И што је најважније , и они су такође тако сматрали.

Након тога је уследило још девет сусрета .Понекад су они били дуги, трајали су и по 14 сати,често детаљни, а кад-кад и напрегнути.Периодично сам позивала  на састанке  заменике премијера и друге  политичке званичнике обеју земаља, јер до чврсте  сагласнсоти се могло доћи само  ако је подржи широка коалиција  странака како у Србији, тако и на Косову. На крају крајева, обе стране су  дошле до узајмног разумевања по питању степена аутономије  која ће бити примењивана за косовске Србе.

За реализацију споразума треба да се уради још маса ствари

У Београду и Приштини споразуим је био прихваћен позитивно од многих политичкх странака.За реализацију тог споразума треба  да се уради још маса ставри.

Али то не  не би требало да  нас омета у размишљању  о четири лекције које смо извукли из ових шест месеци преговора.

Храбро рукводство је важан фактор за постизање дугорочних промена.У обичном политичком животу је уобичајено да се одреде границе и раздвоје народи.Миротоворсто захтева  налажење узајмног разумевања и и планирање  заједничке будућнсоти.

Последњих пола године посматрала сам  како   два човека из Београда и Приштине прерастају из политичара у миротоврце.Обојица су знали да ризикују и може да им служи на част што их то није уплашило.

Савремена Европа,као и осатли свет, је хетерогена.Постоји много регионалних творевина  које је јако тешко утерати  у уске оквире  одређења националних држава , које постоје још од краја XIX века. Један од најсложенијих проблема у савременим конфликтима састоји се у признавању хетерогености  и пружању  помоћи људима који из различитих разлога сматрају  за  ставри ,да успешно живе на једној територији у атмосфери узајамног уважавања.

Тада   нам се указује шанса   за добијање велике награде-заједничко учествовање у стварању велике и разнородне културе  света.

ЕУ у том делу игра важну улогу.То је велики експеримент усмерен  да бисмо наше различитости искорирстил да радимо за опште добро.Да, у том постоје недостаци.

ЕУ се данас бори са тешким економским проблемима

Данас  се ЕУ бори са  тешким економским проблемима.Али у целини, њена концпеција функционише.Ето због чега су народи Источне Европе желели да уђу у ЕУ чим су се ослободили од власти Совјета.Сада Србија и Косово стреме ка ЕУ.Споразум који је прошле недеље постигнут покренуо је процес који им омогућава да тај свој циљ постигну.

Оправдање употребе грубе силе , економских уцена  и војног мешања

Груба сила-еконсмке увене  и понекад војно мешање –имају право на потојање ,али то не значи да треба потцењивати значај меке силе.

ЕУ наставља са пријемом нових чланова, не  само зато да би стимулисала развој трговине, отварање нових радних места и привлачења инвестиција, него и зато што ЕУ нуди  такве вредности  као што су  слобода и демократија ,које надахњују људе по целом свету.

Груба сила  захетва прорачунатост;мекла сила рачуна на машту.

Сама чињеница да су Ивица Дачић и Хашим Тачи дошли у мој кабинет  доказује да су ти људи имали визију боље будућности за своје земље.

У томе је и садржана моја нада.( Истичем: нада, не увереност).

Током последњих 100 година Западни Балкан  био је колевка ратних скукоба.Надам се да одсада више неће бти тако.