Србском премијеру Дачићу жао што у Нишу нема руске војне базе

Председник владе Србије Ивица Дачић и Владимир Пучков, министар у влади Руске Федерације, задужен за цивилну заштиту, ванредне ситуације и уклањање последица елемантарних непогода, јуче су у Нишу потписали закључке о раду тамошњег Србско-руског хуманитарног центра, а том приликом је србски премијер изјавио и да тај Центар нажалост није руска војна база.

Како је речено, нишки Србско-руски хуманитарни центар почиње до краја године да ради пуним капацитетом, а то конкретно значи да ће у њему бити запослено четрдесетак стручњака из Србије и Русије, и то ће представљати завршну фазу у стварању Центра који се бави, како је рекао Дачић, «спашавањем људи и имовине у такозваним ванредним ситуацијама, тамо где можемо да утичемо да последице тих ванредних ситуација буду што мање», и још је додао да се «у оквиру сарадње с Руском Федерацијом наставља и са разминирањем целе трасе Јужног тока», при чему су послови разминирања донација Руске Федерације.

Подсетимо, ради се о томе да је пре неколико месеци Русија поклонила Србији суму од преко 20 милиона долара да би се уништиле бомбе које је НАТО пакт бацио по целој земљи, а тај новац је уплаћен нишком центру, што ће омогућити наставак процеса деминирања, током којег су руски и србски деминери до сада заједничким напорима у последњих пет година очистили 3 милиона квадратних метара и уништили 11.000 експлозивних направа.

Са своје стране, руски министар за цивилну заштиту и ванредне ситуације указао је на чињеницу да су из овог Центра у Нишу, одмах након његовог оснивања пре годину дана, руске и српске обједињене хуманитарне службе почеле са испуњавањем својих задатака, а то је било гашење пажара из руских авиона и хеликоптера, и то не само на територији Србије, него и у Босни и Херцеговини, као и у Грчкој, на Светој Гори.

Осим тога, Владимир Пучков је скренуо пажњу и на то да је Русија послала помоћ Србима на Косову и Метохији, а тренутно се у Србско-руском центру у Нишу налази око 100 тона хуманитарне помоћи из Русије, која ће убудуће бити још већа, како по количини, тако и по свом саставу. А на крају, руски министар је дао своју оцену да Центар има велику будућност у смислу вршења хуманитарних акција.

Како је после јучерашњег сусрета изјавио премијер Дачић на заједничкој конференцији за новинаре, „Србско-руски хуманитарни центар је део нашег глобалног пројекта – стратешког партнерства о чему ће споразум бити ускоро потписан“, и закључио да „уколико буду испуњене све процедуре, може се очекивати да споразум о стратешком партнерству буде потписан приликом посете председника Србије Томислава Николића Русији 21. маја, а тај споразум је у завршној фази израде и највећи његов део је усаглашен“.

Иначе, вероватно најзанимљивија Дачићева изјава током обраћања новинарима је била она у којој је дословно изјавио следеће: „Немам снаге да објашњавам више на Западу да ли је ово база или хуманитарни центар или нека мисле да је база, али нажалост није.»

Наиме, по логици онога што је рекао, можда је србски премијер нехотице признао да Србија није суверена држава која сама одлучује о таквим стварима или да он заправо није премијер. Јер ако по његовим речима, хуманитарни центар у Нишу нажалост није руска војна база, онда се поставља питање – а зашто није, ако по сопственом признању премијер Дачић жели да она то постане.

Међутим, без обзира на ту помало необичну изјаву председника српске владе, Србско-руски хуманитарни центар у Нишу и даље остаје место одакле ће и у следећим годинама кретати акције хуманитарног типа, а управо потписани закључци сведоче о томе.

Ратко Паић,