Ексклузивно: Ево зашто су издали Косово и Метохију!

 Од 14. августа 2000. године Унмик је преузео управљање „Трепчом“ на Косову и Метохији и она од тада послује у два правна окружења, као два правна лица, што само по себи, тврди Кочановић, подразумева тежак статус.

У организационом смислу, компанија је етнички подељена на Трепчу север и Трепчу југ. Север чине рудници и флотација Лепосавић, рудници Црнац и Бело брдо, површински коп Копориш, Металургија олова Звечан (топионица олова, рафинерија олова, прерада аку-отпада, транспорт робе…).

У оквиру „Трепче југ“, где руководе и раде Албанци, налазе се рудници Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, флотације Први тунел и Кишница, затим, у Косовској Митровици, Металургија цинка, Хемијска индустрија и Фабрика акумулатора.

Од 1995. године ван „Трепче“ су Фабрика индустријских батерија Пећ, „Фамипа“ Призрен и „Фапол“ Подујево. СРЕЋНО У КОНЦЕ

Док у ужој Србији преостаје угља тек за наредних 35 година, на Косову га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процјењују да залихе угља на Косову вреде петсто милијарди долара не треба да чуди зашто је та територија веома занимљива мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору.

Тема косовских „магичних богатстава”, први пут покренута је прије десетак година. Тада је објављен податак о природним богатствима која Косово посједује: огромне количине хрома (20 одсто од укупне количине хрома у свијету), никла, цинка, магнезијума, бакра, живе, сребра, злата, бизмута и других ријетких метала. Процијењено је да косовске резерве угља, природног гаса и метала вриједе укупно петсто милијарди долара.

Ту процјену, нешто касније, потврдила је ЦИА у једном од својих извјештаја, у којем је наведено да, према међународним стандардима Косово вриједи два пута више од Србије, односно да та јужна покрајина вриједи петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Косова вриједи тек око двјесто милијарди долара. Према процјенама УНМИК-а, који је својевремено саставио и објавио шта косовски рудници могу да понуде свјетским рударским компанијама, на прво мјесто, као најзначајнији ресурс, страни стручњаци су, поред лигнита, ставили руде цинка и олова.

Према тим процјенама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и Ново брдо има укупно око 21,5 милиона тона руде која садржи олово, цинк и сребро, у количинама економски исплативим за експлоатацију. Осим тога, нуди се још и око 1,7 милиона тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милиона), комплекс „Фероникл“ са око 14 милиона тона руде у којој има око 1,3 одсто никла и 0,07 одсто кобалта, затим магнезит из Стрезовца (2,8 милиона тона) и Голеша (1,7 милиона тона).

Резерве лигнита процијењене су на 8,3 милијарде тона уз још десет милијарди потенцијалних резерви, које је потребно додатно испитати. У супертајни „адут“ косовских рудника убрајани су ретки минерали, пре свега индијум, кадмијум, германијум, талијум и галијум. Ти ретки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ти ресурси главна мета „белосветских“ компанија.

Експлоатација оловно-цинканих руда обављала се у више рудника. Са јамским начином експлоатације активни су рудници Бело брдо, Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, Бадовац и Жута прла, а површински су Копорић и Кишница ИИ.

Независна комисија Косова за руднике и минерале (ИЦММ)представила је прве резултате ваздушног геофизичког истраживања Косова. Насер Пеци, замјеник директора ИЦММ-а, истакао је да је истраживање показало да Косово има неочекивано велики степен потенцијала у области метала и минерала.

Посебно велике резерве злата, никла и хрома, налазе се испод површине Косова. Веће него што се то мислило. Али, такође и алуминијума, бакра, жељезне руде и резерви олово-цинка. Истраживање је почело у септембру 2006. године.

Специјално дизајнирана летелица за ниске летове сакупљала је геофизичке податке широм Косова укључујући и магнетна поља, електромагнетику и радиометрику гама зрацима. Истраживање је спровела заједничка Ваздушна геонаучна група (Joint Airborne Geoscience Capability) састављена од стручњака из Финске институције за геофизичка истраживања (ГGeological Survey of Finland) и Британске институције за геолошка истраживања (British Geological Survey). 

Мада им север Космета није сектор, овамо су (са јаким снагама Кфора) дошли и Американци и Немци, у име Америке, за Трепчу се бори амбасадор ове земље у Приштини Кристофер Дел, а за Немачку лобира лично канцеларка Ангела Меркел, која од Србије тражи да се одрекне покрајине и призна независно Косово. Ко ће победити у овој игри још се не зна: ако је судити по најавама да ће се Американци повући с Косова и Метохије, Трепча би требало да припадне немачко-француским фирмама, међутим, постоје и најаве да ће Американци отићи само из Бондстила, који ће постепено попунити Турци, али да ће појачати своје присуство у бази Нотинг хил код Лепосавића одакле ће на оку држати и рудна богатства у овом крају.

Спекулације је одбацио командант снага САД у оквиру Кфора, пуковник Џефри Лајтен који је рекао да се амерички војници неће у 2012. години повући са Косова. Тренутно је на Косову 1.477 америчких војника који у саставу Кфора, имају за циљ пре свега да заштите пословне и војне интересе Вашингтона у региону.Званично, Трепча и данас ради, али нико тачно не зна како и колико.

Тек када су недавно у Вучитрну заробљени камиони Еуро-копа из Рашке, који су превозили олово- цинкани концентрат из Лепосавића у Швајцарску, сазнало се да део Трепча који је под србском контролом: копа, делимично прерађује, а понешто и извози. Према незваничним информацијама, исти концентрат извожен је у Бугарску и Црну Гору (лука Бар), а одатле у још неколико земаља.

У Лепосавићу раде рудници Црнац и Бело брдо смањеним капацитетима, посебно од летос када су затворени Брњак и Јариње, ради и Флотација Копаоник у овом граду. Директор Трепче Јован Димкић никада није објаснио како послује ово предузеће и под чијом је контролом, а овим питањима много се, бар јавно, нису бавили ни Кфор ни Еулекс, а ни Хашим Тачи није показивао претерано интересовање за преузимање Трепче јер зна да је рудно богатство плен оних који су га бомбама довели на власт и не дира у њихове интересе. Странци прво желе да стабилизују ситуацију на северу Космета, успоставе чврсте границе са Србијом и обезбеде функционисање „граничних прелаза.

Заменик косовског премијера Беџет Пацоли покушава да Трепчу прода принцу од Кента Мајклу. Верује се да је Пацоли на Косово дошао управо из разлога да би трговао богатством у које је Србија улагала милијарде долара. Пре Другог светског рата Британци су дуго газдовали Трепчом и из ње извлачили огроман профит.

Из Приштине не крију да су им најинтересантнији: Трепча и њени рудници (Стари трг, Бело брдо, Црнац, Копорић),брана, језеро и хидроцентрала Газиводе код Зубиног Потока, трафостаница Валач код Звечана… Сву ову имовину у Приштини сматрају власништвом државе Косово и желе да продајом напуне празну касу, али и „врате дуг“ Медлин Олбрајт, Веслију Кларку, Кристоферу Делу, Вилијаму Вокеру и другима који су Косово гађали уранијумским бомбама, а сада се појављују као власници или представници великих компанија које желе да купе највеће енергетске објекте у покрајини.

Е сад ме питаш за границу…окупацијом поставком границних прелаза данасњим потписима на аутономију срба унутар косовске аутономности, стављен је печат на званично „власниство“ трпче као комбината над свим објектима…формализован је објекат горе поменутог рудника који је званично само добио међународно оправдање зато је већ 13 годину чуван у срцу Србије, малтене од стране бивших ам.маринаца-пардон припадника америчког контигента КФОР-а.

Колико су грађани Србије дуго држани у незнању од стране својих властодржаца и њихових медија, довољно говори и податак да је шиптраско Косово, много раније (непосредно после проглашења независности) поставило своје границе, уз помоћ НАТО пакта и Америке, на јужним обронцима Копаоника, на надморској висини од 1300 метара, код рудника Копорић, који је у време социјализма (и пре њега) припадао ширем делу концерна „Трепча“ у Косовској Митровици, али није никада у својој прошлости није припадао Косову, ни географски ни етнички ни административно.

Тако је Америка практично окупирала најважније чвориште Србије и централног Балкана, користећи Албанце и њихове сепаратистичке амбиције.

Да није ничега другог, ово је био довољан аргумент да србски преговарачи никада не седну за сто са силеџијама и завртачима руку.

Јер, ако је албанска граница планирана да буде постављена на петнаест минута вожње од Рашке, и на сат времена вожње од Краљева, онда ниједан Србин више није имао право да започиње преговоре са окупаторима, по цену много ранијег суспендовања преговора са Европском унијом о неизвесном и бесмисленом придруживању гломазној заједници која тоне у сопственом блату.