Немачка у власти евроскептицизма

Еврозона треба да буде реформисана или расформирана. Ово је главна мисао многобројних европских стручних закључака и политичких дискусија. Евроскептици почињу да одређују дневни ред Старом свету.

Од последњих догађаја – конгрес немачке партије „Алтернатива за Немачку“, чији је главни задатак враћање националне валуте. Према мишљењу стручњака, ову партију би на изборима могао да подржи сваки четврти Немац. Један од лидера „Алтернативе за Немачку“, научник и писац Конрад Адам сматра да је у друштву сазрела неопходност отворене дискусије о мерама за спасавање економије држава ЕУ. Он је за „Глас Русије“ изјавио:

- Ми смо сигурни да нас даље присуство Немачке у овом валутном савезу скупо кошта. Скупље него одлука да се заврши овај неуспели експеримент. Скупо ћемо платити у било ком случају, али ако сада не сиђемо са овог лажног пута, цена ће само да расте. Излазак из еврозоне за Немачку није пораз, него победа.

Према мишљењу Адама, принцип социјално одговорног тржишта, који је свима доказао своју непромењивост послератним развојем Немачке, не треба да се поново разматра да би се удовољило лепим паролама и политичкој конјунктури. Политичар смата да је недопустиво да се ради сумњиве сврсисходности спасавања евра бацају на ветар стотине милијарди. Због тога евроскептици критикују Берлин, који игнорише варијанту враћања марке или малих валутних савеза унутар Европе.

Са овим се слаже и руководилац Центра за немачка истраживања, шеф катедре за државе и регионе Института Европе РАН Владислав Белов.

- Евроскептицизам је увек постојао у Немачкој. Противници евра су се ослањали на несавршенство модела еврозоне. Сама евро зона је требала да се гради не само на економској, него и на политичкој основи. Требало је стварати политички конфедерацију. Зато што се јединствена буџетна политика може спроводити само ако се једна од најважнијих државних функција пренесе на наднационални ниво. Моја тачка гледишта: еврозона ће се сачувати. У ширем или ужем саставу, није важно. Будућност еврозоне и ЕУ је у политичкој конфедерацији. Овде ће се доста копаља поломити. Биће дуг пут према оваквој или сличној конфедерацији.

Евроскептици се, условно гледано, могу поделити у две категорије. У прву, најмалобројнију, категорију спадају они који хоће распад ЕУ као такве. Њихова парола је: Спас Европе је у распаду Европске уније. Међутим, стручњаци сумњају да би прошлост било када могла да постане будућност. Већина евроскептика свеједно није против Европске уније, али је против еврозоне каква данас постоји. Према њиховом мишљењу, увођење еврозоне је било историјска грешка. Данас евро не уједињује, а напротив, разједињује Европу.

Према мишљењу експерта Међународног института за друштвено-политичка истраживања Владимира Брутера:

- Евроскептицизам је јак у Европи. Међутим, с друге стране, евроинтеграције немају разумну и реалну алтернативу. Немачка, као главна економска локомотива еврозоне, носи највећи терет. Пољска не жели у еврозону. А, Велика Британија ово питање уопште не разматра. Онима, који су сада ван еврозоне, је лакше. Зато што њихова унутрашњополитичка економска ситуација брже реагује на традиционалне мере регулације, за разлику од земаља еврозоне. ЕУ се сада, стварно, боји дезинтеграције. Међутим, за сада није јасно, с које стране би она могла да почне.

У ствари, питање очувања евра уопште није економско, већ политичко питање. Постоје само два пута: дубља макроекономска интеграција са преносом низа државних функција на наднационални ниво или распад. Треће не постоји.

Истовремено, доношење одлуке о политичком обједињавању у садашњим условима је мало вероватно. Изгледа, да ће Европска унија отићи са политичке сцене.

Сергеј Дуз,