Повратак у феудализам

Усвојени Закон о раду враћа запослене у феудални положај, а његове широке норме дозвољавају послодавцу злоупотребе, којих ће у друштву какво је црногорско, несумњиво бити много. Нови прописи су идеални за послодавце, катастрофални за раднике, оцијенила је јуче за "Дан" Бранка Бошњак, посланик Покрета за промјене (ПзП), који је доставио чак 70 амандмана на Закон о раду.
- О Закону довољно говори чињеница да је усвојен на брзину, без телевизијског преноса, присуства опозиције и да су већином одбачени сви опозициони амандмани, казала је Бошњак истичући да "Закон на који је поднешено више од 100 амандмана не може бити добар".
- Заснивање радног односа на одређено вријеме до сада је било изузетак, а од сада правило. Анекс уговора о раду омогућава да послодавац даје мању плату раднику од уговорене или да му повећа радно вријеме, а у случају да запослени то одбије добиће отказ. Непостојање гранских колективних уговора омогућиће приватницима чије фирме немају синдикате да се према запосленима понашају како хоће, каже Бошњак.
Савез синдиката Црне Горе (ССЦГ) јесте учествовао у социјалном дијалогу у вези са новоусвојеним Законом о раду, али је ријеч Владе и Скупштине Црне Горе која га је усвојила ипак била посљедња, па ће они сносити одговорност за евентуалне негативне посљедице, казао је јуче "Дану" портпарол ССЦГ, Зоран Ђуришић. Он је истакао да ССЦГ још није заузео званичан став јер су прописи усвојени тек прије два дана, али да "Закон није Свето писмо, па да се не може мијењати, уколико пракса покаже да нека његова рјешења нијесу адекватна".
- Имали смо око 70 примједби на Предлог закона, готово све су прихваћене. Жучан дијалог водио се око три кључне ствари - отпремнине, колективног уговора и породиљског одсуства, и за њих се вјероватно не би пронашао компромис да секретар ССЦГ Веселин Вујановић није вршио јак притисак на предлагача, Министарство здравља, и био спреман да изађе из социјалног дијалога уколико се ове одредбе повољније не ријеше. Вујановић је своје ставове у вези са овим питањима потенцирао и на састанку у Женеви, гдје је добио подршку од свих међународних организација да Закон са таквим рјешењима не може бити усвојен. Надамо се, да ће прије или касније ипак бити ријешено и питање анекса уговора о раду, казао је "Дану" Ђуришић. Он истиче да је примијетио да "послодавци баш и нијесу задовољни новим Законом, али ССЦГ не постоји да би њима `чувао леђа`, већ да штити раднике".
- Уз Закон о најнижој заради коначно ће се онемогућити послодавцима да запосленом дају плату 500, а осигуравају га на 55 еура, истакао је Ђуришић, додајући да су могуће злоупотребе које се односе на одредбе о раду на одређено или неодређено вријеме.
- Покушали смо да тај рок ограничимо на најмање двије године, али нијесам упознат да ли је то усвојено, казао је Ђуришић.

Фонд рада ускоро

Ђуришић је најавио да ће убрзо бити усаглашени ставови са Владом и око формирања Фонда рада.
- Фонд ће обезбиједти да радници који остану без посла одређени временски период имају материјалну подршку и савјете приликом тражења запослења, каже Ђуришић.

Кековић: Разочарани смо

Генерални секретар Рефорсмког блока ССЦГ, Срђа Кековић, који је јуче одбио да да изјаву за "Дан" уз објашњење да ће своје ставове презентовати на данашњој конференцији за новинаре, казао је радију "Антена М" да је "разочаран што је друго крило ССЦГ остало при договору са предлагачем, а Закон је `покупио` све негативне ствари и постао најгори раднички устав у окружењу".