Караџић пред судом

Пуних 13 година после подизања оптужнице за ратне злочине, некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић данас ће се, у 16 сати, појавити пред судским већем Хашког трибунала, којим председава Алфонс Орије. Радиотелевизија Србије директно преноси прво појављивање Караџића пред судом у Хагу.

Караџић, који је свега 24 часа раније изручен међународном трибуналу за ратне злочине, ће имати прилику да се изјасни о кривици по 11 тачака оптужнице, или, пак, изјашњавање одложи за 30 дана, што је и највероватнији исход првог сучељавања бившег лидера Срба у Босни и судског већа.

После првог појављивања пред судским већем, Караџића ће обићи представници секретаријата Хашког трибунала, који ће га упознати са начином на који суд функционише, представиће му статут трибунала, те објаснити начине на који може да организује одбрану током процеса, односно да ли ангажовати адвоката, или ће се, попут лидера радикала Војислава Шешеља и покојног председника СР Југославије Слободана Милошевића, бранити сам.

Уколико се Караџић одлучи за такав корак, председник Хашког трибунала Фаусто Покар именоваће посебно веће које ће, пред почетак процеса, донети одлуку о евентуалном захтеву некадашњег лидера Срба у Босни.

Данашње појављивање Радована Караџића пред судом представља, према најавама званичника Хашког трибунала, увод у компликован процес доказивања кривице човеку оптуженом за злочине описане као најтеже почињене у Европи од окончања Другог светског рата.

Судско веће које ће водити процес Радовану Караџићу, чиниће судије Алфонс Ори, Кристина Ван дер Вингерт и Баконе Џастис Молото.

Судија Ори, истовремено, председава већем које води поступак против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, а исту функцију обављао је и током суђења некадашњем премијеру Косова и команданту албанских побуњеника Рамушу Харадинају, који је ослобођен оптужбе за ратне злочине, што је изазвало гнев власти у Београду и озбиљно уздрмало основе сарадње Београда и суда у Хагу.

Према изјавама адвоката блиских Радовану Караџићу, правни тим који ће припремати одбрану чиниће адвокати Горан Петронијевић, Светозар Вујачић, Тома Фила и Миливоје Иванишевић, те стручњаци за међународно право Смиља Аврамов и Коста Чавошки.


Брамерц: Чека нас компликован процес

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц, који је на тој функцији пошетком године заменио Карлу дел Понте, најавио је да његов тим очекује комплексан задатак доказивања Караџићеве кривице за геноцид, етничко чишћење несрпског становништва, гранатирање и опсаду Сарајева, масовно убиство око 8.000 Муслимана у Сребреници, те отмицу припадника међународне мировне мисије у Босни и Херцеговини.

Брамерц, најављујући да ће тужилаштво наредних месеци „прегледати" оптужницу против Караџића, која је последњи пут допуњавана пре пуних осам година, није желео да шпекулише у вези трајања процеса, али је већ сада извесно да ће се Хашки трибунал и даље налазити на мети захтева бар две сталне чланице Савета безбедности УН, Русије и Кине, да активности у што скорије време приведе концу.

"Радован Караџић је, после 13 година бега, стигао у притворску јединицу Хашког трибунала", рекао је Брамерц, напомињући да је овај догађај "веома важан" за жртве, али и међународно право, обзиром да "показује да за бегунце нема уточишта".

Доказе на основу којих је подигнута и потврђена оптужница, тужилаштво мора одбрани доставити у року од 30 дана од изјашњавања о кривици.


Оптужница за Сребреницу, Сарајево и отмицу "плавих шлемова"

Прва оптужница Хашког трибунала против Радована Караџића и бившег команданта војске Републике Српске, генерала Ратка Младића потврђена је 25. јула 1995. и теретила их је за геноцид и друге злочине почињене над цивилима широм територије Босне и Херцеговине.

Друга оптужница је потврђена 16. новембра 1995. и односила се на догађаје који су се десили у Сребреници у јулу 1995. године.

Измењена оптужница против Радована Караџића потврђена је 31. маја 2000. и садржавала је једну тачку за тешке повреде Женевских конвенција из 1949. године , три тачке за кршења закона и обичаја ратовања, две тачке за геноцид и пет тачака за злочине против човечности.

Караџићу се на терет ставља геноцид над несрпским становништвом, односно одговорност за нападе снага босанских Срба на градове у више од 10 босанских општина. После тих напада јединице војске РЦ су, како се наводи у оптужници,  сакупиле на хиљаде несрба и пребациле их у више од 20 заточеничких објеката, где су заробљеници их „мучени, малтретирани, сексуално злостављани и убијани".

Оптужница обухвата и одговорност за три године опсаде Сарајева, односно кампању гранатирања и „снајперског терора", који је проуроковао смрт хиљада људи, жена, деце и стараца.

Други саизвршоци у овој кампањи против којих је Међународни суд подигао оптужнице су бивши председник Скупштине РС Момчило Крајишник, коме се тренутно суди, и некадашњи члан Председништва Биљана Плавшић, која се потврдно изјаснила о кривици.


Хронологија хапшења

Радован Караџић ухапшен је 21. јула у Београду. Његов адвокат, Светозар Вујачић тврди да је ухапшен три дана раније.

После саслушања, истражни судија Већа за ратне злочине Милан Дилпарић донео је решење о изручењу Караџића Хашком трибуналу.

Председник националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић показали су, дан после хапшења, новинарима нову фотографију Радована Караџића, који се крио на Новом Београду користећи лажни идентитет др Драгана Дабића, и навели да током боравка у Србији бавио алтернативном медицином.

22. јула почињу вишедневни протести подршке Радовану Караџићу у Београду које су организовали СРС, и неколико десничарских организација.

Породица Радована Караџића није добила одобрење од високог представника међународне заједнице у БиХ Мирослава Лајчака да га, пре него што буде изручен Хашком трибуналу, посети у Београду.

Адвокат Радована Караџића Светозар Вујачић најавио је да ће се бивши председник Републике Српске пред судом у Хагу бранити сам и да ће у Србији имати стручни тим, који ће му помагати у одбрани.

У стану у којем се крио Радован Караџић полиција пронашла копије материјала са седница Генералштаба Војске Републике Српске.

На протесту организованом, 29. јула, у знак протеста због хапшења Радована Караџића, хиљаде присталица Српске Радикалне странке окупило се на београдском Тргу Републике. Дошло је и до сукоба полиције и демонстраната. Повређено је више од 70 особа.


Биографија Радована Караџића

Радован Караџић је рођен је 19. јуна 1945. у дурмиторском селу Петњица, код Никшића.

Са 15 година преселио се у Сарајево где је завршио медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализирао је неуропсихијатрију). Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије).

Политиком је почео интензивно да се бави 1989. године када је изабран за председника СДС-а. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остао је на тој функцији све до 30. јуна 1996. године.

Под притиском тадашњих београдских власти и света, Караџић је на мировним преговорима у Атини условно прихватио Венс-Овенов мировни план, који је Народна скупштина Републике Српске потом одбила. То је проузроковало потпуну блокаду Републике Српске од стране СР Југославије.

Караџић није био члан делегације Савезне Републике Југославије на дејтонским мировним преговорима. Сам Караџић је 1996. године под притиском држава чланица контакт групе и председника Србије Слободана Милошевића напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС Биљану Плавшић.

После подизања хашке оптужице за Караџићем је расписана потерница Интерпола, а влада Сједињених Америчких Држава је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу Караџића и Младића. Самог Караџића на предају је јавно позивала и супруга Љиљана, након што су породици, по њеним речима, били угрожени егзистенција и живот.

Међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији у пар наврата су безуспешно покушавале да га ухапсе. Радован Караџић је ожењен Љиљаном Зелен-Караџић са којом има децу Соњу и Сашу.