Жути Србију завили у црно: Како је покрадена Србија и уништена Војска

 После пљачке од 700 милиона евра од стране претходне власти и моћника, Србија је пред колапсом, народ све сиромашнији, Војска Србије онемогућена да изврши своју уставну обавезу и одбрани земљу.

 Александар Вучић је почетком априла ове године изнео податке о злоупотребама које су учињене претходних година, а које су Србији нанеле велику штету. Подаци прикупљени од 1. августа 2012. године до данас указују да је претходних година у приватне џепове завршило више од 700 милиона евра. Главни носиоци ове крађе и уништавања будућности Србије били су носиоци и перјанице претходне власти: министри, државни секретари, саветници, ”додавачи”, ”заносачи” и други неопходни кадрови.

Размера крађе се најбоље види уколико је прикажемо нечим што Србија тренутно нема нити може да набави у блиској будућности, а преко нам је потребно. За напред поменуту суму Србија је могла да склопи уговор са Русијом и потпуно опреми своје Ратно ваздухопловство летелицама. Ескадрила ловачких авиона и две ескадриле хеликоптера, једна борбених а друга транспортних, могле су сада да стоје у хангарима на војним аеродромима у Батајници, Краљеву и Нишу.

Док је претходна власт пунила своје џепове и банкарске рачуне, Војска Србије је крајем сваке године добијала задатак да прави нови петогодишњи план опремања где је набавка летелица упорно одлагана и планирана у петој години. Ремонт дела старих авиона и хеликоптера, који је одрађен у време претходне власти, био је само још једна прилика за крађу новца у Србији. Све то је довело да наше

Ратно ваздухопловство тренутно не претставља респективну снагу ни у регионалним оквирима.

Са горе наведеном сумом, могла је да се финансира и респективна копнена компонента наших оружаних снага. Куповином 200 модерних тенкова и 300 оклопних транспортера свима би било стављено до знања да у свим комбинацијама комадања и отимања наше територије морају рачунати на озбиљност и решеност државе да заштити своју целовитост. 

Људски фактор, односно војник-борац, је у Војсци Србије увек био највећа препрека за потенцијалног агресора. Врхунска војна опрема за војника, укључујући униформу, стрељачко наоружање, савремена средства за осматрање и дејство у ноћним условима, средства комуникације и друга неопходна средства у овом тренутку кошта мање од 10.000 евра. Србија која се определила за бројчано мању али врхунски обучени професионалну војску је за ову суму могла да потпуно опреми 70.000 војника односно два пута више него што јој је потребно за очување мира у регионалним оквирима.

Најсврсисхиднија би била набавка више комада борбених и транспортних хеликоптера чиме би значајно била повећана ватрена моћ и маневарске могућности Војске. Набавком више десетина савремених тенкова и оклопних транспортера уз опремање више хиљада војника савременим наоружањем и војном опремом свима би било стављено до знања да народ жели да се пита за судбину Србије.

Уместо тога, претходна власт је обезбедила да наши војни пилоти страдају у несигурним авионима на аеромитинзима и рутинским мировним задацима, а да професионални војници са новцем који зарађују не могу самостално да се прехране као ни да заснују породице и имају стабилан живот како би могли да се у потпуности посвете свом позиву. 

О катастрофалном стандарду наших професионалаца најбоље говори податак да је чета професионалних војника на задатку у копненој зони безбедности за месец дана, укључујући њихове плате и дневнице, мање зарађивала него што су вредели поједини ручни сатови нашег министра одбране Драгана Шутановца. Наравно, то је разумљиво, војник је патриота и он је могао и морао да брани земљу и слабо опремљен и гладан.

Претходна власт је поред пљачке била и врхунски манипулатор. У циљу уништавања Војске Србије наглавачке су постављени многи критеријуми те је сада за каријеру наших официра далеко важније да ли су учествовали у мировној мисији од тога да ли су часно и поштено бранили своју земљу. Чак шта више ови други су, као штетни и непожељни, у највећем броју претходних година отерани из Војске Србије. 

Учињена пљачка ће имати дугорочне последице по Србију, наше садашње и будуће генерације и због тога ни један учесник у великој пљачки Србије не сме бити ослобођен одговорности, као што нико ко је тренутно на власти не може себи дати за право да лопове амнестира.