Најдражи туриста – нико, Немац, и Чех

Киша и захлађење који су последњих дана захватили ове просторе бацају у очај оне који живе од туризма, али време није и једини проблем који их мучи. Хрватски премијер Иво Санадер почетком овог месеца је најавио још бољу туристичку сезону од прошлогодишње, што је поткрепио подацима да је у првих шест месеци ове године у РХ пријављено укупно 2,96 милиона гостију (од којих 2,44 милиона страних), што је за два одсто више него лане. Прошле године је, иначе, хрватски туризам остварио девизни прилив од седам милијарди евра, а колико је то значај за домаћу привреду довољно говори податак да је то 18 одсто БДП-а. С обзиром на оно што се дешава на терену, све је више сумњи у објективност података о повећању туристичког промета. Где су те колоне туриста о којима јављају медији – питају приватни изнајмљивачи који никако да попуне своје капацитете, а највише су се забринули угоститељи који бележе од 10 одсто, па и до 30 одсто мањи промет него прошлог лета. Многи тврде да ће и поред најављене „рекордне туристичке сезоне” ово лето завршити у минусу. Неки су због тога посегнули за повећањем цена (наводе се примери баклаве у Дубровнику по 6,25 евра комад или кришке лубенице у Истри по 3,5 евра), али то се једино може вратити као још тежи бумеранг. Далматински угоститељи све су кивнији на туристе који све масовније долазе луксузним бродовима-хотелима на крстарењу, али остављају веома мало новца у местима које посећују, па, осим повећања укупног броја туриста, од њих неке посебне користи и нема. Све што им треба доносе са собом на броду. С друге стране, упозоравају туристички радници, Хрватској и иначе остаје све мање од зараде од туризма, јер су најбољи хотели већ одавно у рукама странаца, које ништа не спречава да свој профит износе из земље и улажу на другим дестинацијама. Све се отвореније говори да политичари оптимистичним причама о повећању туристичког промета у ствари прикривају да је криза захватила и хрватски туризам, као и код других земаља, али се тамо то не крије већ се указује на праве разлоге, попут поскупљења енергената, хране и све присутније рецесије у све више земаља. Много тога утиче на осетљиву туристичку привреду, а ових дана је на једну чињеницу о којој се у Хрватској до сада баш није много говорило указало истраживање јавног мнења које је спровела агенција „Хендал”. Показало се да Хрвати, у ствари, не воле туристе, чиме су се потврдиле неке старе духовите опаске да би им највише одговарало да туристи уплате новац и уопште не дођу да летују на Јадран. На питање ко им је најдражи туриста скоро 40 одсто је одговорило – нико. Кад већ морају да их трпе, према овом истраживању највећи број (тридесетак одсто) их се определио за Немце, јер су „пристојни и нису презахтевни”. Са 10 одсто следе Италијани, Чеси су скупили пет одсто подршке, Руси четири одсто (њихова популарност расте, јер „пуно троше”), а тек два одсто испитаника за „најмилије госте” сматра Словенце.