(НЕ)ПРАВДА!
Цијели га је свијет тражио на територији Србије и Републике Српске, такозвани бр.1 ратних злочинаца, "скривао" се 13 година у Београду под именом Драган Давид Дабић.
Ово се не може назвати класичним бијегом и прикривањем, јер ако је неко живио 13 година у потпуној слободи, радећи као доктор и "исцјељитељ" и учествујући често на конференцијама и јавним наступима, онда се сигурно није скривао. Тако, нису још увијек разјашњени услови под којима и када је Караџић ухапшен.
Потпуно нејасно хапшење, медијска машинерија у пуном погону жели да још више мистификује под велом задовољења правде Суда у Хагу и међународне заједнице. Елементи сценографије хапшења једног од најтраженијих бјегунаца у посљедњих тринаест година, само су дио организоване међународне фарсе која треба да заокупи јавност и натјера је да повјерује у оно што јој се представља. Ово је на неки начин прави моменат да се оправдају сви "напори" и новци које су уложили Трибунал у Хагу, НАТО, и западне владе у континуирану потрагу за "бр.1" по цијелој Србији и Републици Српској.
На крају су нам показали старијег човјека, смиреног и културног, неупадљивог у маси, али прије свега особу која живи свој живот на нормалан начин, не прикривајући се и не бјежећи. Живио је у Београду под лажним именом, Драган Давид Дабић, као сваки слободан грађанин. Радио је за различите приватне клинике као неуропсихијатар и доктор алтернативне медицине.
Како је могуће да је "бјегунац" кога и највеће тајне службе нису могле да открију, дуги низ година писао и објављивао чланке, учествовао на конференцијама и јавно се показивао, као рецимо у Новом Саду, 12. априла 2008.? У сваком смислу ријечи био је врло добро интегрисан грађанин, сусретао се с много људи и обилазио разне градове без икаквог страха да га неко не препозна. Врло је чудно да неко чија је "глава уцијењена" на милионе долара шета и појављује се сасвим мирно, дијелећи савјете својим пацијентима. Невјероватно је да се неко такав може скривати без ичије помоћи и помоћи одређених институција. Министар здравља Србије, Томица Милосављевић, прецизирао је да у регистру нема ниједног доктора с именом Драган или Давид Дабић и да му Министарство није никада издало било какву дозволу за рад. Без сумње је да је хапшење Караџића, инсценирано у ноћним сатима и није ништа друго него обична фарса, простудирана да би се играло с масама, покривајући све неуспјехе током година трагања. Како је могуће да је његова фамилија сазнала о хапшењу преко медија и прије него што је извршена ДНК анализа? Очито је да се кула од пијеска полако руши, грађена на дугогодишњој потрази и акцијама, малтретирању његове породице и српских грађана. У периоду његовог бјекства више се не зна ни број особа које су претресали и малтретирали само зато што се презивају Караџић или зато што личе на њега. Присјетимо се само сцена када је Карла дел Понте долазила у Београд, лупајући вратима, дерала се да има поуздане информације како Радована Караџића штити мафија или да има поуздане информације како се он налази у Бањој Луци. Очито да је њена "прецизност" нестала у сумаглици реалности да Караџић ради на приватној клиници и одржава конференције. Према томе, не треба да се суди Караџићу као ратном злочинцу него рафинираним мозговма Хага и НАТО-а и цијелом систему који је годинама уцјењивао народ и државе, намећући им њихове реформе, приватизације, тендере, само зато што су наводно скривали бјегунце.
Свима је јасно да Караџић није никакав монструм како су га приказали у медијима и комплетна кривица се базира на томе што је он био лидер у вријеме крвавог рата, када су се морале доносити одлуке којима је требало спасити властити народ и властиту територију. Као предсједнику Срба у Босни на његовим леђима су стајале све највеће одговорности након што га је све коштало само зато што је био Србин и имао храбрости да поведе народ у одбрану свог народа и заједно с њим створи Републику Српску и одбрани је од напада и агресије снага које и дан-данас желе да укину овај ентитет. Да је постојала правда, онда би се свакако исто морало десити и командантима муслиманске, хрватске или албанске војске на Косову, које су пустили на слободу, као што се десило с Насером Орићем, Алијом Изетбеговићем или Рамушем Харадинајем и Хашимом Тачијем. Хашима Тачија су чак и наградили независном државом и предсједничком столицом. Све док не буде поштована ПРАВДА за све народе, неће бити мира на Балкану, јер неправда и даље потпирује мржњу и национализам. Српски народ врло добро зна шта се дешава познајући своју историју, своју прошлост, своје хероје и ратове и није навикао да их продаје за столом са "глупим" западњацима који студирају сваку ствар у којој виде златни рудник. Овакве приче могу бити интересантне Американцима, Италијанима, Енглезима и свима онима који познају рат издалека, а не онако како то знају Срби.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »