Српство кличе,Тадићу издајниче

У Петњици код Шавника, родном мјесту Радована Караџића, јуче је владала мукла тишина. Рођаци и братственици породице Караџић са невјерицом су примили вијест о његовом хапшењу. Од двадесетак кућа које се налазе на том подручју у свега њих неколико смо затекли по некога. У дворишту куће Горана Караџића, на самом улазу у село Петњица, затекли смо чланове његове породице, братственика и пријатеља који су са сузама у очима коментарисали да не могу да вјерују да је све што се догодило јава.
- Боли нас душа. Највише од свега неправда и издаја - казао је кроз зубе Симеун Караџић, један Радованов рођак.
Његов комшија Горан Караџић каже да је све испричано и да је ово што се договило највиша срамота за један народ. Он каже да је бол надвладао његову душу, тако да је, једноставно речено, на вијест о хапшењу њиховог витеза остао нијем.
Настављамо даље сеоским путем али у кућама, које су раштркане, нема готово никог.
У дијелу села изнад цркве гдје се некада налазила кућа Радована Караџића данас су само остаци кућишта обрасли густом шумом. На том терену само су се јуче могли видјети ријетки пролазници и новинари.
У Шавнику је, такође, владала туга, коментари различити, али уз мало отпора грађани, ипак, кажу да се историја понавља, издаје се враћају сваких четири до пет деценија.
Тома Срдановић, један од Шавничана, каже да је хапшење Радована Караџића најсрамнији случај који се могао десити српском народу.
- Србин правог рода и српског порода никада није себи дозволио то да изда брата. То су за мене нељуди и душа ми је напаћена кад нам овако српство руше. Српство се бранило одвајкада, од Косова и Кулина бана до данашњих дана. Од небрата призивамо брата и отварамо крвницима врата и дозвољавамо им да нас руше. Срамно је и чудно да је Борис Тадић дозволио и наредио Караџићево хапшење. Но, било је увијек срамних Бранковића и поносних Обилића. Цијело му српство кличе издајниче. Као што је издат Караџић, исто тако је на превару дато и Косово. Чорба је закувана, тако да ће и Младић пасти. Да сам био којим случајем на мјесту једног од њих двојице никада им не бих пао у руке, јер један метак рјешава живот. Не бих дозволио да ме хапсе изроди. Хашки трибунал је само измишљени суд за Србе. Да је тако потврђује и чињеница да су Албанце пустили на слободу - казао је Срдановић.
Мићко Крсмановић каже да је изручење Радована Караџића највиша срамота српскога народа која му се могла догодити.
- Мишљења сам да су ово гнусно дјело, у договору и сарадњи, извршили Борис Тадић и Ивица Дачић. Овако нешто је било и за очекивати од Дачића. Зар му није било доста што је Слободан Милошевић испоручен, него сада и Караџић. Срамота - казао је Крсмановић.
- Не знам да ли је послије пресуде коју је хашки трибунал изрекао Харадинају, апсолутно Србија требало да сарађује са тим судом. Очигледно је једно, а то је да се тамо суди само Србима иако постоје докази да су други чинили много гнусније злочине него што су то чинили Срби. Изненађен сам, тим прије још више јер сам сматрао да ће Караџић знати да се сачува, казао је Милија Ћеранић.
Јован - Каџо Караџић, каже да су о хапшењу Радована Караџића одлучивале више структуре.
- Мислим да је у питању политичка игра. Но, свако носи свој крст и одговараће пред собом и својом савјешћу - казао је Караџић.

Покушаји хапшења

Радован Караџић нестао је из јавности крајем јуна 1996. године, када је у договору са САД напустио положај. Према тврдњама бивше портпаролке Хашког трибунала Флоренс Артман, поред званичног споразума, Караџић је с Ричардом Холбруком постигао тајни договор да му Американци гарантују безбједност од хапшења.
Посљедњег јунског дана 1996. Караџић је напустио мјесто предсједника СДС-а и нестао. Од тада, па до понедјељка, није се знало гдје је тачно. Према писању медија, Караџић је прве године бјекства провео на подручју Фоче, близу босанско-црногорске границе и у војној бази у Хан Пијеску. Често је прелазио на сјевер Црне Горе.Стране обавјештајне службе започеле су операцију сталног надзора над Караџићевом фамилијом. У јануару 1997. године снаге СФОР-а појачале су контролу на путу Хан Пијесак - Соколац, вјероватно у потрази за Караџићем, али без успјеха. Флоренс Артман тврди да је Караџић једном приликом 1997. године руским авионом пребачен у Бјелорусију, гдје се крио неколико мјесеци.
Тада су забиљежени и први преговори о предаји. Бивши замјеник главног хашког тужиоца Грејем Блуит открио је да су међународни истражиоци 1999. године преговарали с Караџићем о условима његове предаје, али да договор није постигнут. Током 2001. француски командоси лоцирали су Караџића ГПС уређајем подметнутим у кола његовог рођака. Али, према тврдњама Артманове, француски предсједник Жак Ширак није одобрио акцију јер није желио да упадну у америчку зону. САД су 2001. године расписале награду за његово хватање у висини од пет милиона долара, док је Влада Србије 2007. одредила награду од милион долара.Када је у Босни постало "превруће", Караџић се, према подацима српских обавјештајних организација, пребацио у Србију. Према досијеима српских служби безбједности, Караџић се до убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. године крио у Новом Саду.
Посљедњи озбиљни покушај Караџићевог хапшења десио се 2004. године, али су тада наводно Американци упозорили Караџића да се Влада Србије спрема да га ухапси.