Полицајци сеју страх

Полицајци су крајем маја сејали страх по Србији. Од службеног полицијског пиштоља страдало је троје људи, а у Куршумлији су четири полицајца осумњичена за брутално пребијање младића због непоседовања исправа?!

Ово су само неки од најсвежијих примера у којима су полицајци одиграли улогу типичну за криминалце. У јавности је већ дуго познато да полиција често прекорачује своје дужности. Најсвирепији од ова три случаја догодио се надомак Сремске Митровице када је полицајац Иван Чорбић службеним пиштољем, на кућном прагу, убио Момчила Грубића и његовог оца Ђорђа, па извршио самоубиство. С друге стране земље, у Остружници, након пријављене породичне свађе, полицајац који је интервенисао усмртио је пијаног младића пред очима мајке и сестре, у дворишту њихове куће.
Многи полицајци се очигледно понашају бахато и мимо закона. Према подацима МУП-а, до краја маја 2007. грађани су поднели 890 нових притужби на рад полиције.
Криминолог Добривоје Радовановић проблем види у самом кадру МУП-а и његовом одабиру. Како каже, у последње две деценије полиција је у своје редове напримала кога год је стигла, па су се увукли многи склони криминалу.
- Требаће време да се то ишчисти. Међутим, у полицији има и много озбиљнијег криминала од ситне корупције. Многи учествују у организованом криминалу, убиствима, заштити људи из подземља... - каже он.
Разлог за овакво стање он види у тешкоћама које полиција има са селекцијом људи. Да би селекција била квалитетна, потребни су одређени критеријуми и у образовном и у практичном смислу. Зато, каже Радовановић, није разумно очекивати да човек који упише трогодишњу школу за полицијског службеника ради на разрешавању тешких злочина.
Начелник сектора унутрашње контроле МУП-а Љубинко Николић, у изјави за "Блиц недеље", признаје да ни полиција није имуна на такве појаве, али наглашава да највећи део МУП-а, ипак, професионално ради свој посао.
- Примера ради, у случају из Куршумлије младић који је поднео пријаву претходно је физички напао полицајца и лекар је то утврдио, након чега смо и ми поднели пријаву против њега - каже он, и додаје да је у несрећи из Остружнице МУП утврдио да је употреба пиштоља била у складу са законом и случај је прослеђен надлежним институцијама.
Утисак је да су ови случајеви могли да се спрече будући да су против полицајаца из Куршумлије и Сремске Митровице већ вођени дисциплински поступци.
- Након што је Чорбић суспендован, дисциплински је гоњен и послат на издржавање казне. По истеку казне ми нисмо имали елемената да му дамо отказ. Чак и да смо то предложили, често се дешава да од надлежног суда добијемо одлуку да се окривљени врате на посао.
Друга страна проблема, према мишљењу Марка Ницовића, адвоката и бившег функционера полиције, огледа се у претераној централизацији полиције, што није пракса у свету. Он сматра да је код нас нормално да странке чим освоје власт крену у љуту борбу да контролишу полицију, јер тако могу да бирају кадар, подржавају своје донаторе и практикују тајкунску приватизацију.
- Људи се у полицију не регрутују према квалификацијама као у свету, већ према страначким апетитима. То је оно што нам Европа највише замера - каже Ницовић.
Чињеница да српску полицију највише контролише Сектор за унутрашњу контролу, који је сачињен од људи из МУП-а, такође игра битну улогу. Начелник Љубинко Николић и сам признаје да Сектор није способан да се сам ухвати у коштац са свим проблемима у полицији, али да тако нешто ни организационо није планирано. Добра предлог за решење овог проблема дао је Добривоје Радовановић, који сматра да осим унутрашње мора да постоји елементарна контрола радних одбора и, пре свега, грађанска контрола.
- То је оно што нам недостаје, да невладине организације, јавност и грађани имају увид у све што није обележено као државна тајна - рекао је он.