Радован Караџић ухапшен!

Савет за националну безбедност саопштио је вечерас да је ухапшен бивши лидер босанских Срба и хашки оптуженик Радован Караџић. Како се наводи, акцијом српских служби безбедности лидер босанских Срба је лоциран, лишен слободе и приведен истражном судији Већа за ратне злочине у Београду. У саопштењу се међутим не наводи када и где је Караџић ухапшен. Хашки трибунал је 25. јула 1995. године подигао прву оптужницу против Караџића и Младића, која је имала 16 тачака, од којих је једна оптужене теретила за геноцид, а три за злочине против човечности. Друга оптужница, која се односила на злочине у Сребреници, подигнута је 16. новембра 1995. и имала је 20 тачака, од којих их је једна теретила за геноцид, а девет за злочине против човечности. Радован Караџић је рођен 19. јуна 1944. године у селу Петница недалеко од Шавника, на Дурмитору, у Црној Гори, где је провео детињство. У Сарајево је дошао 1960. године где је завршио средњу медицинску школу и 1971. дипломирао на Медицинском факултету на коме је специјализирао психијатрију. Део школовања провео је у Сједињеним америчким државама, где је проучавао психотерапију и америчку поезију. У време студентских демонстрација у јуну 1968. истицао се ватреним говорима са крова сарајевског Филозофског факултета. До марта 1977. радио је у Центру за образовање одраслих "Ђуро Ђаковић", а потом на Психијатријској клиници на Кошеву у Сарајеву. Крајем 1983. и почетком 1984. радио је у Здравственом центру на Вождовцу у Београду. У исто време био је и психијатар ФК Црвена звезда. Породица му је остала у Сарајеву, где је и он проводио викенде. Због оптужби да је државним новцем саградио викендицу на Палама, 1. новембра 1984. године је отишао у сарајевски истражни затвор, али је, у недостатку доказа, пуштен након 11 месеци. У Сарајеву је 26. септембра 1985. осуђен на три године затвора због проневере и преваре, али казну није одслужио. У Дому здравља на Вождовцу у Београду наставио је да ради до 1987. када се придружио породици у Сарајеву и поново почео да ради на Психијатријској клиници. Претходно су пропали његови покушаји да доведе породицу у Београд. Супруга Љиљана, која је такође неуропсихијатар, конкурисала је у истом Дому здравља у Београду али није примљена. Званично је почео да се бави политиком 1989. године када је основао Српску демократску странку (СДС). У јулу 1990. изабран је за првог председника странке. Од укупно 222 гласа он је добио 221. Био је члан Председништва БиХ. Након проглашења независне Републике српског народа у БиХ 9. јануара 1992, која је касније преименована у Републику Српску (РС), Караџић је постао њен први председник. У априлу 1992. Караџић одлази на Пале, а влада РС почиње 7. маја 1992, месец дана уочи првих сукоба, да реализује своју одлуку о формирању сопствених оружаних снага преузимањем српског војног кадра ЈНА из БиХ. Све време рата у БиХ био је лидер босанских Срба и заједно са ратним командантом Ратком Младићем, креатор ратних операција. Под притиском међународне заједнице и на инсистирање Слободана Милошевића и осталих лидера босанских Срба, 30. јуна 1996. Караџић је пренео председничка овлашћења на тадашњу потпредседницу РС Биљану Плавшић, повукао се са места председника СДС и из јавног живота. Од тада се крије. Последњи пут је виђен и фотографисан у Хан-Пијеску јула 1996. године. Потом је за Караџићем расписана међународна потерница. Чланство у СДС-у му је престало када је Скупштина СДС РС 24. децембра 2001. усвојила измене и допуне Статута странке међу којима је и одредба да лицима против којих је подигнута хашка оптужница престаје чланство у тој партији. У новембру 1998. САД су понудиле новчану награду од пет милиона долара лицима која помогну да се пред суд изведу оптужени за ратне злочине, а четири године касније (јануар 2002) на улицама Сарајева појавиле су се потернице за Караџићем и Младићем. Хашки трибунал је 14. октобра 2002. отпечатио измењену и допуњену оптужницу против Караџића (оптужница је потврђена 31. маја 2000. али је остала запечаћена), која је обједињавала претходне две и раздвојена је од оптужнице против Младића. Нова оптужница има 11 тачака, којима се Караџићу ставља на терет геноцид и саучестништво у геноциду, жлочини против човечности, кршење закона и обичаја ратовања. После појачаног притиска међународних безбедносних снага у БиХ на Караџићеву породицу и хапшења његовог сина Саше на Палама у јулу 2005. (био у десетодневном притвору), Караџићева супруга Љиљана позвала је Радована Караџића да се преда Хашком трибуналу. Ту поруку му је послала у ексклузивном интервјуу за телевизију Асошијетед прес (АП), 28. јула 2005. Караџић је написао је четири књиге песама: "Лудо копље" (1968.), "Памтивек" (1971.), "Има чуда, нема чуда" и "Црна бајка" (1990.). За трећу књигу добио је награду "Стазе детињства". И у бекству је наставио да пише. Средином јануара 2002. у Новом Саду је представљења његова књига поезије "Од лудог копља до црне бајке", у марту 2004. у Београду књига "Ратна писма", у октобру 2004. на београдском сајму "Чудесна хроника ноћи", чији је издавач Мирослав Тохољ, некадашњи министар за информације РС и 17. октобра 2005. у Пожаревцу збирка песама "Под леву сису века". У априлу 2006. у београдском Међународном прес центру представљени су његови "Интервјуи и говори" чиме је Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу (председник Коста Чавошки) заокружио шестотомно издање Караџићевих "Одабраних дела". Од Савеза писаца Руске федерације добио је књижевну награду Михаил Шолохов за допринос словенској култури и словенском националном интересу. Добитник је и књижевне награде "Ристо Ратковић", коју додељује општина Бијело Поље, за збирку песама "Словенски гост". Часопис "Збиља" доделио му је 24. марта 2006. године у београдском Медија центру "Награду за животно дело", коју је преузео његов брат Лука Караџић. Караџић говори енглески језик, ожењен је Љиљаном Зелен са којом има кћерку Соњу и сина Сашу.