Политика ограничења наталитета прети кинеској економији

Власти Кине неће одустати од принципа „једна породица – једно дете“. Напротив, државна политика по датом питању може да постане чак строжа. Међутим посматрачи истичу да очување ове концепције може да има тешке последице по кинеску економију.

Кина ће појачати контролу у сфери наталитета и неће одустати од правила „једна породица – једно дете“. Ово је изјавио заменик шефа канцеларије Комитета за реформисање централних органа власти Ванг Фен. Чиновник је подсетио да Кина чак уз постојећа ограничења представља најгушће насељену земљу на свету. Својевремено, крајем 70-их, управо дефицит ресурса је подстакао Денга Сјаопонга да уведе забрану рађања другог детета у кинеским породицама, каже руководилац Центра за руски-кинеска истраживања Московског државног универзитета Јевгениј Зајцев.

- Несумњиво, ова политика је била одраз реалне стварности која је постојала у Кини. Тачније требало је нахранити земљу. А уз прираштај становништва то је било једноставно немогуће да је било дозвољено да се има онолико деце колико се пожели.

Ипак данас многи посматрачи истичу да програм „једна породица – једно дете“ доноси више штете него користи. Као прво, у земљи се бележи полни дисбаланс. Кинескиње више воле да рађају дечаке, а не девојчице. Као друго, старијих има више него младих. Узимајући у обзир то да у Кину пензију не добијају све категорије становника, млади морају да их издржавају. Јасно је да што је више у земљи старих, то је веће економско оптерећење радно способног становништва. Има још један проблем – погоршање кввалитета људског капитала, говори Јевгениј Зајцев.

- Једно дете је мали цар над којим се сви тресу у породици. Обично деца – Кинези то сами признају – одрасту окружена пажњом мама, тата и ака, размажена и неспособна да дочекају оне изазове које им упућује савремено сурово друштво. Такве појаве се бележе. То је једна од негативних последица политике „једна породица – једно дете“.

Треба приметити да нека попуштањау погледу контроле наталитета у последње време ипак постоје. На пример, друго дете су дозволили да се има ако су оба родитеља била једино дете у породици. Осим тога, тренутно неки кинески парови свесно крше норму пошто огу да плате казну предвиђену у том случају – 6000 долара. Истина, такав такво стање ствари води ка расту социјалне напетости у друштву, пошто могућност рађања другог детета постаје привилегија богатих. Истовремено у Кини постоје категорије грађана за које правило „једна породица – једно дете“ не важи. У првом реду то су националне мањине, каже заменик директора Института за Далеки Исток Андреј Островски.

- У националним регионима ова политика никада није реализована, тамо је било дозвољено имати онолико деце колико пожелиш. По правилу двоје-троје, понекад четворо. Све националне мањине су и раније имале могућност да имају неколико деце. Ту се политика не мења.

Занимљиву иницијативу ових дана дао је ексцентрични кинески милионер Чен Киангпиао. По његовом мишљењу једна породица –једно дете не треба да важи за грађане који су завршили факултет. А они који су добили само средње образовање треба да буду лишени права да имају потомство. Истина, тешко да чак сам друг Чен рачуна да ће његов предлог власти узети за озбиљно.

Артем Кобзев,