Нови бомбардер добија облик

Развој перспективног ваздухопловног система далекодолетне авиације (ПАК ДА), који 2020-30. године треба да замени авионе Ту-95МС и Ту-22М3 (најсавременији бомбардер Ту-160 остаје на наоружању), поново је у центру пажње дискусија у штампи. Према неким информацијама, Ратно ваздухопловство је већ одабрало облик нове летелице. То ће бити малоопажљив авион великог долета са подзвучном брзином. Према подацима јавних гласила, разраду авиона ради ОКБ „Тупољев“.

Овијено велом тајне

Сасвим је могуће да се неће потврдити информације које наводи штампа. Руска војска и специјалне службе веома професионално умеју да крију своје праве планове. Неки подаци, које наводи штампа, изазивају сумњу међу експертима. Пре свега је то изазвано стањем КБ „Тупољев“, који данас, према мишљењу низа стручњака, није спреман да самостално да оствари разраду сличног нивоа. С тим у вези се износе претпоставке, да ће један од учесника кооперације (а можда чак и водећи разрађивач) бити ОКБ '“Сухој“. Он има искуство пројектовања тешких летелица, иако далекодолетни бомбардери нису примљени у наоружање.

Предпоставља се да ће развој ПАК ДА можда бити основан на разрадама, које су добијене приликом израде ловца пете генерације Т-50 у оквиру пројекта ПАК ФА. Тако да тешки бомбардер може бити опремљен са четири мотора АЛ-41 (производ 129), аналоган моторима, којима ће бити опремљен серијски ловац Т-50.

Притом нови бомбардер ће имати бојево оптерећење приближно на нивоу авиона Ту-22М (у оквиру 20 тона). За рачун економичних мотора нове генерације, његов долет ће бити близу показатеља Ту-160.

Подзвучне, суперсоничне, хиперсоничне брзине

Можда би требало ставити под сумњу и тврдње, да ће брзине новог авиона бити подзвучне.

Треба узети у обзир, да ће перспективни бомбардер заменити стратешки Ту-95, али и далекодолетни бомбардер Ту-22М, а један од његових задатака је био борба против јединица ратне морнарице противника. А за то је надзвучна брзина прекопотребна. Нова летелица мора имати могућност продора кроз ПВО противничких бродских формација и уклањања од напада ловаца са носача авиона.

У исто време практично невероватно изгледа развој авиона са хиперсоничном брзином. Осим техничких питања приликом развоја, он ће имати и астрономску вредност у производњи. С тим у вези, његова серијска производња (у оквиру 120-150 јединица) биће неостварива.

Русија је наследила од СССР огромно искуство у развоју и коришћењу суперсоничних авиона за далекодолетну авиацију Ратног ваздухопловства и морску авиацију опремљену ракетама. Слично решење ће се потпуно уклапати у логику развоја ове врсте нароужања. Платформа са великим дометом лета и надзвучном максималном брзином може бити корисна и као извиђачки авион за навођење на циљ за Ратну морнарицу Русије. Ратна морнарица, као и раније, истиче ватрену моћ ракетних бродова и подморница. За ове борбене јединице, постојање спољног средства за навођење је критично важан елеменат.

Колико су ова размишљања у складу са током мисли руководства Министарства одбране Русије и Уједињене корпорације авионске индустрије – сада је тешко рећи. Уосталом није преостало много времена за чекање, - нови авион ће полетети до краја ове деценије.

Илија Крамник,