О 100 ГОДИШЊИЦИ НАВОДНОГ „ЦРНОГОРСКОГ ГЕНОЦИДА“ НАД БОШЊАЦИМА И АЛБАНЦИМА ПЛАВА И ГУСИЊА''

 

Плав -У организацији Дијаспоре Плава и Гусиња и ОО Бошњачке странке у Плаву, чији предсједник је Орхан Шахмановић, који је и предсједник општине Плав, покренута је иницијатива за обиљежавање, како се наводи, 100 годишњице „црногорског геноцида“ над Бошњацима и Албанцима Плава и Гусиња. 

 Тим поводом, како стоји у саопштењу на сајту општине Плав, у Плаву је одржана конститутивна сједница Организационог одбора на којој је изабрано руководство за спровођење те иницијативе. 

За предсједника Одбора, каже се, предложен је и именован Орхан Шахмановић, а за чланове проф. др Шербо Растодер, утемељивач ове идеје, Џавид Шабовић, предсједник ОО СДП Плав и посланик у Скупштини Црне Горе, Хуснија Шабовић, предсједник ОО ДПС Плав и такође посланик у црногорској скупштини, Тахир Ђонбалај, предсједник ОО ДС Албанаца у Плаву, др Саид Чекић, потпредсједник Партије за Гусиње и предсједник СО Плав и Фадил Улај, предсједник ОО ДУА у Плаву и одборник у СО Плав. 

Како преноси портал bosnjaci.net, у Њујорку је 15. децембра 2012. године, код исламског центра у Монтичелу, положен камен темељац за изградњу меморијалног центра „Шадрван“. Камен темељац, заједно са Шахмановићем, положили су градоначелник Монтичела Гордон Јенкинс и њујоршки савезни судија Франк Лабуда. Шахмановић је том приликом рекао да ће тражити извињење црногорске јавности о негирању геноцида и најавио да ће бити спона између Владе Црне Горе и захтјева Дијаспоре да се злочини признају.

-За негирање црногорског геноцида над Бошњацима и Албанцима Плава и Гусиња тражићу извињење црногорске јавности, а бићу спона између Владе Црне Горе и захтјева Дијаспоре, која једина гласно говори о тим злочинима, да се они признају –казао је тада Шахмановић, преноси Портал. 

Такође, 2 марта, у организацији Мешихата исламске заједнице у Црној Гори, истим поводом, организована је колективна молитва наводним жртвама 1912/13. године, којој је присуствовао велики број вјерника из више градова Црне Горе и региона.  

 

Скупу су, поред првог човјека Исламске заједнице Црне Горе реиса Рифата Фејзића, имама и службеника Мешихада, присуствовали потпредсједник Скупштине Црене Горе Суљо Мустафић, градоначелник Плава Орхан Шахмановић, посланици Хуснија и Џавид Шабовић, Амер Калач, Генци Ниманбегу, те директор турске развојне агенције „Тика“ Тунџал Чакмак, предсједник Бошњачког националног вијећа Самир Тандир, предсједник ИО Бошњачке демократске заједнице Сеад Шаћировић, као и представници плавскогусињских организација из дијаспоре.

Предсједник Шахмановић, поздравивши присутне, казао је, да су 1912 и 1913-та године Балканских ратова, када су потекле ријеке крви и почињени злочини над муслиманским становништвом Плава и Гусиња. 

 

-Бруталност онога што се догодило овдје, никада се не може заборавити, не само док живи наша генерација, него за сва времена. Размјер овог злочина мора се памтити, а не порицати. Сведочанстава о злочинима су се сто година преносила с кољена на кољено. Ндамо се да ће спомен на жртве почињених злочина наћи мјеста на страницама историје нове и модерне Црне Горе. Надамо се да ће се становници ове котлине ослободити страха да им неко не украде и не сакрије истину о 1913-ој години –између осталог рекао је Шахмановић.  

 

Реис Фејзић, истакао је, да овај помен није само подсјећање на, како је казао, жртве Превије и Рацине, већ молитва за оне који су ових сто година на простору Балкана страдали због вјере и имена које су носили.

 

-Овдје је након само неколико мјесеци од одласка Османлија, страдало на стотине и хиљаде невиних људи. Једина кривица била им је то што су њихови преци некада давно прихватили ислам за вјеру и са њом промијенили свој цивилизацијски и културолошки код. Стотинама година њихови дједови и очеви живјели су као муслимани са истим правима и обавезама, као и остали људи у мултивјерској Османској империји, у којој су настајале џамије, мостови, хамами, шадрвани, медресе и вакуфи, али се градиле и цркве, конаци, манастири, и обнављале патријаршије и богословије. Доласком нове власти, умјесто толеранције и заштите над мањином муслиманима, у новој држави дошао је терор и насиље. Стријељани Бошњаци и Албанци на Првији сматрали су да им је дуг да сачувају своју вјеру, дса не узмичу пред неправдом и не повијају главу пред тиранијом –казао је Фејзић, и поручио, да данашња Црна Гора нема разлога да зазире од Муслимана и да се мора суочити са „овим и другим злочинима“ и истинито проговорити о њима.

 

По овом питању реаговао је Есад Муминовић, Плављанин по оцу а Гусињанин по мајци, некадашпњи припадник ЈНА –граничар на граници са Албанијом, питајући, да ли би било могуће заобићи некадашња судбоносна дешавања на овим просторима, која осим као ружни свједоци неког времена, не баш у облику како се жели представити, ничему друго не служе осим у политикантске сврхе.

Есад Муминовић

 

-Гдје су код интелектуалца Плава и Гусиња врлине, мудрост и племенитост које су красиле наше претке? Говори се често од скорије, а сад и на јавним скуповима, о некаквом „геноциду“ над Бошњацима, до скоро је било Муслиманима, и Албанцима 1913. године. Неки то нијесу схватили! Берлински конгрес 1878. године дефинише и границе Црне Горе, што тадашња управа Плава и Гусиња није прихватала и више од 30 година одбијала да уђе у границе Црне Горе. Дакле, након толико времена, поставља се питање, колико је Црна Гора још требала да чека да се Плав и Гусиње повинују одлукама конгреса? Ако имамо у виду вријеме и друге околности преговарачи нијесу испунили свој задатак, вјероватно из личних разлога, тако да се то морало решавати војно. Дакле, легитимно је услиједила присила, гдје неко мора и да страда, што Американци називају колатералном штетом кад је они почине, али то америчко неке овдје није много забољело. Сад се од ове црногорске јавности тражи извињење за оно вријеме!? Али, нисам примијетио да се спомиње Велика, гдје су покољ над нејачи чинили вулентари, прецизније муслиманска милиција, и балисти, или Мурино, које су, колико знам дио општине Плав, а чије су ране и сувише фрешке. Могло се и од САД тражити извињење макар због оне побијене дјеце на Мурини. Читам, господо сународници, да имате идејно рјешење за споменик, да буде као онај из Сребрнице, која не припада плавској општини, а нити Црној Гори које су вам пуна уста кад вам она нешто треба, а зашто не из Јасеновца, примјера ради –пита Муминовић. 

Заборавило се, каже он, када би неко од Плавогусињана муслимана умро негдје на страни, како се он дочекивао на Мурини. И Величани и Мурињани дошли би каже на Мурино да одају пошту покојнику. 

-Зашто се у Црној Гори од појединаца толико експлоатише Сребрница? Да ли се тиме покушава приписати дио одговорности Црној Гори, или национално занимање направити боље профитабилним. Све нешто закукуљено, замумуљено! Да се подсјетимо, како је муслиманско-албанска популација 90-их година прошлога вијека свој глас дала Либералном савезу Славка Перовића, касније се гласло за Момира против Бранка Костића, па за Мила против Момира, стварно нека чудна формула. Сад, од никуда појавише се посредници, преговарачи, читај бизнисмени, између Муслимана и Мила. Прича се да сакупљате гласове по џамијама, те о некој трговини гласова, или како покушавате да вршите исламизацију народа исламсе вјероисповијести! Зашто, који вам је циљ годподо? Не мислите ваљда да су православци геноцидан народ –каже Муминовић.

Важно је напоменути, да су Муминовићеви родитељи били жртве једног безумног времена, у којем је његова мајка Надира Муминовић-Ђурковић, што је „Дан“ скорије писао, преживјела једно страшно голооточко страдање. И отац му Хамдија, некадашњи официр акадамац ЈНА, цех је платио због привржености идејама комунизма и оданости отаџбини, и био пријевремено пензионисан.   

-За мајку Надиру, „Дан“ је скорије пренио исцрпну причу о њеном голооточком мучеништву, на чему сам му најтоплије захвалан. Овдје желим да истакнем како ми ни отац није баш сјајно прошао. Био је познат по привржености комунистичким идејама, револуцији и оданости отаџбини, због чега га је генерал Јанко Бобетко узео на зуб и прогонио, да би на крају, са дужности начелника службе безбједности у Војнопоморском сектору града Дубровника, у 33-ој години живота, био пензионисан. Али, Бобетко је касније, како је добро познато, ескалирао са својим хрватским национализмом због чега му је и суђено. Ово моје реаговање понукано је управо оним што су ти моји родитељи, као уосталом и већина њихових тадашњих савременика и суграђана, страдали у неким злим временима, раме уз раме с православцима, што се сада жели прикрити а на дјело изнијети некакав геноцид над Муслиманима. Ја само желим да се све једнако третира и посматра а не да се убацују некакве димензије нечијих личних интереса. У том правцу, припремам да изнесем прецизније податке о страдању Срба у Плаву и Гусињу од стране муслиманске милиције и балиста –поручио је у свом реаговању Муминовић.