Неоствариви снови Кореје о атомској бомби

Севернокорејско нуклеарно испитивање није изазвало панику у Јужној Кореји, али је поново поспешило разговоре о потреби за стварањем сопственог нуклеарног оружја.
Сеул је већ покушавао да направи бомбу 1970-их година, али су тада њихове покушаје пресекли Американци, који су се плашили „ефекта домина“ – почетка радова на нуклеарном оружју у Северној Кореји, Јапану и на Тајвану. Ово би Источну Азију претворило у један од најопаснијих региона света. Сад Вашингтон због истих разлога не попушта пред молбама Сеула да дозволи Јужној Кореји да се бави прерадом употребљеног горива нуклеарки, јер у овом процесу може бити добијена компонента за атомску бомбу.

Међутим, разговори о томе да непрекидна нуклеарна испитивања КНДР захтевају адекватан одговор, који може представљати управо стварање јужнокорејског нуклеарног оружја, данас се у Сеулу чују све јаче. С техничке тачке гледишта, реализација сопствених нуклеарних амбиција не представља никакав проблем за Јужну Кореју. Пошто је високо развијена индустријска земља, она је у стању да створи сопствено нуклеарно пуњење за неколико година, без нарочитог оптерећења по своју економију. Постоје основе да се сматра да Кореја поседује научнике којима су добро познате техничке тананости израде нуклеарног пуњења.

Ипак, на путу претварања Јужне Кореје у нуклеарну државу постоје политичке препреке. И не ради се само о супротстављању од стране САД. Могућност међународних санкција према Јужној Кореји је много озбиљнија претња него за КНДР.

Јужна Кореја је, за разлику од Северне, демократска и тржишна земља, укључена у светски систем економских веза, која зависи од њих. У КНДР власт може да произведе нуклеарно оружје не бринући се за последице, пошто КНДР скоро да не води спољну трговину, од спољног света скоро не зависи, ако се не рачуна зависност од кинеске помоћи. Међутим, Пекинг неће престати да пружа помоћ Пјонгјангу без обзира на сва испитивања. Осим тога, у Северној Кореји је наследна диктатура, а њено руководство се не брине превише за материјално благостање становништва. Ово становништво, са своје стране, нема ни најмањих могућности да утиче на политику руководства.

У Јужној Кореји је ситуација потпуно другачија. Благостање њених становника зависи од спољне трговине. Због тога ће увођење санкција против РК у случају да почне да ради на производњи сопственог нуклеарног оружја, представљати болан ударац за јужнокорејску економију и може довести до смањења тренутно високог животног стандарда. Можда и до озбиљнијег опадања него за време кризе 1997-98. године.

Јасно је како ће на то реаговати корејски бирачи: на првим изборима ће гласати против владе чије су нуклеарне амбиције изазвале кризу у земљи. Можда би ситуација попримила другачији обрт кад би у јужнокорејском друштву постојала недвосмислена убеђеност: нуклеарно оружје је неопходно за опстанак земље. Међутим, у Кореји нема јединственог мишљења у вези с овим питањем и највероватније га неће ни бити.

Желели бисмо да верујемо да јужнокорејски политичари то добро разумеју и да неће пустити емоцијама на вољу. Дакле, разговори о нуклеарној Јужној Кореји ће највероватније и остати само разговори. И то је добро – пре свега за саме Кореанце.

Андреј Лањков,