Хронологија афере рекет

Рекетирање које су над смијењеним бизнисменима и званичницима проводили припадници Транспаренси интернешнела први пут у МУП-у РС забиљежена су у јесен 2006. године када је полиција добила анонимно писмо.

Владимир Латиновић, звани Марио, задао је најжешћи ударац овој организацији када је прије неколико дана по властитом признању рекао да је учествовао у узимању новца од званичника Српске и истовремено потврдио да је Борис Дивјак, предсједник Транспаренсија БиХ, без сумње знао за рекетирање по РС с обзиром да је прошле године лично присуствовао повјерљивом састанку у Бањој Луци на којем се разговарало о узимању новца од смијењених бизнисмена и званичника. Прве трзавице међу рекеташима настале су у љето 2007. године, када су имали низ успјешно одрађених послова иза себе, а члановима те групе Љубинку Лековићу, извршном директору ТИ у БиХ, и Никици Глигорићу, шефу истрага у УИО БиХ, осванули су плакати на вратима који су упућивали на то да неко зна чиме се они баве. Дефинитивни распад система рекеташке мреже започео је у септембру 2007. године када је Латиновић као припадник рекеташке групе, осјетио да га је Лековић откачио промијенивши број телефона и не желећи да га прими у Транспаренсију.

То се догодило након што је међу члановима ове групе завладала паника након натписа на вратима Глигорића и Лековића, када је Латиновић добио озбиљне пријетње да би могао настрадати уколико проговори с обзиром да су остали чланови групе посумњали да би он можда могао стајати иза ових натписа.

- Ставили су ми пиштољ на главу и рекли да се пазим - рекао је Лековић, наводећи да су му, када је одлучио да проговори, у замјену нудили новац и промјену идентитета.

У октобру 2007. године, први замјеник високог представника у БиХ, Рафи Грегоријан, који је истовремено и супервизор за Брчко, примио је Срђана Благовчанина, извршног директора ТИ БиХ и Лековића, сада правног савјетника ТИ БиХ да би након састанка хвалио њихов рад нарочито у пројекту који се бави проблемима корупције.

- Надам се да ћемо сарађивати на неком од будућих пројеката - рекао је том приликом Грегоријан.

Предсједник Владе РС, Милорад Додик, 28. новембра 2007. године, примио је делегацији Транспаренсија БиХ која је од њега затражила документацију о ЧЕЗ-у у вези с улагањем у Термоелектрану Гацко, продаји нафтне индустрије РС и изградњи зграде Владе РС.

У тој делегацији били су Дивјак, Благовчанин и Лековић, када је предсједник Транспаренсија БиХ понудио да ова организација контролише рад Владе РС. Тек након тога Владимир Латиновић осјетивши да је продан одлучио је да аферу рекетирања пријави полицији. Тада су на сцену наступили сарадници ове групе који су Латиновићу нудили новац да не дира Транспаренси, правдајући то страхом да би и они могли настрадати јер су се и сами качили с Владом РС и премијером РС. Грегоријан је након тога организовао тајни састанак за представнике појединих медија и представнике невладиних организација. На том састанку били су Срђан Благовчанин, Драгомир Бабић из НВО "Народни фронт", Светлана Ценић, бивши министар финансија, Слободан Васковић, уредник часописа "Став", и Дамир Миљевић, аналитичар.

- О овом састанку и свему што је разговарано извијестићу Савјет за имплементацију мира - рекао је Грегоријан након састанка.

Љубинко Лековић немало послије тога напустио је Транспаренси и нови посао пронашао у Хидроелектрани Бочац.

Грегоријан је 6. фебруара примио анонимно писмо у којем је обавијештен о наводном плану разбијања Транспаренсија афером "рекетирање", али је информацију о овоме саопштио тек пет мјесеци касније, односно 8. јула 2008. године. Тих дана је и Латиновић потврдио да га је почетком године Васковић посјетио у кафани у коју излази и да му је понудио новац да у аферу не мијеша људе из Транспаренсија.

- Послије тога ме упознао с Бабићем који ми је понудио 50.000 КМ да не помињем Транспаренси, али и помоћ Грегоријана - рекао је Латиновић.

Васковић и Бабић, међутим, на конференцији за новинаре изнијели су другачији став, рекавши да су понудили Латиновићу да сними разговор с Додиковим људима који су од њега тражили да свједочи о афери "рекетирање" и који су му за то понудили 100.000 евра. Рекли су да је он од њих тражио 50.000 евра да ћути.

Бабић је на конференцији рекао да је о свему томе обавијестио Грегоријана у фебруару ове године. Занимљиво је да у прољеће ове године, односно у посљедњих неколико мјесеци Дивјака нема у јавности, а појавила се прича да одлази у Авганистан. Крајем јуна 2008. године Грегоријан је у Брчком потписао уговор да они контролишу рад Владе Брчко дистрикта, а након тога Независне новине објављују први текст о рекетирању људи с црне листе и бизнисмена у РС. Првог јула 2008. године медији су почели објављивање серије текстова о рекетирању, са изјавама свједока и учесника, истог дана када је и МУП РС дао неодређену информацију о случају рекетирања.

Два дана послије тога Грегоријан прима делегацију ТИ и изјављује да случај који је у јавности треба да испита суд, не помињући писмо које је добио у фебруару.

Борис Дивјак је 5. јула у интервју "Авазу" рекао да му је власт РС нудила новац да истражује корупцију у ФБиХ, питајући с откуд медијима информације које немају полиција и тужилаштво.

Миодраг Барашин, в.д. главног тужиоца Тужилаштва БиХ, 8. јула, рекао је да од МУП-а РС није добио предмет "рекетирање" и да нема пријаве нити изјаве свједока, а дан послије тога Грегоријан му доноси анонимно писмо о наводним припремама дискредитације Транспаренсија и тражи да престане харанга и медијска пропаганда.