Уче српски и походе светилишта

 Први пут после 73 године у Скадру поново српски језик. Велику помоћ Србима у Скадру пружили Министарство за дијаспору и просвету Србије. Ускоро ће се на северу Албаније изучавати српски, као други страни језик

Српски језик у Албанији је укинут 1934. године, а 1952. године су укинули све школе, а Срби и Црногорци су морали да промене имена и презимена. Сви они чије се презиме завршавало на „ић” морали су на крају презимена бити додато „ај”, а 1966. су затворили све цркве. Било је тешко и претешко живети у Албанији, у то време и сачувати веру и идентитет, каже у разговору за „Политику” Павло Брајовић Јакоја.

Острог – Око 50 Срба и Црногораца из Скадра окупљених у Удружењу „Розафа Морача” јуче око подне посетили су доњи манастир Острог, а затим се пешке упутили као острошкој пећини где почивају мошти светог Василија Острошког. Висока температура која је после 12 сати прелазила 30 степени није представљала проблем ни за најмлађе чланове Удружења да већ утабаним стазама милиона ходочасника дођу до светилишта.

Њихов долазак од којих многи први пут долазе у Црну Гору и посећују ово место организовало је ово удружење основано пре двадесетак година пошто су недавно у Скадру завршили четворомесечну школу српског језика која је почела са радом захваљујући споразуму Министарстава просвете Србије и сагласности Владе Албаније.

На зачељу дуге колоне по врелом сунцу сусрели смо председника Удружења Павла Брајовића Јакоја и Сима Ајковића, председника Православно-словенског удружења „Св. Јован Владимир” из Скадра и у порти доњег манастира Острог разговарали са њима о активностима ових удружења.

– Недавно је завршено школовање прве генерације које су похађали не само основци, средњошколци, него и студенти и други Срби и Црногорци који су желели да науче српски језик. Поједини од њих ће вероватно наставити школовање на српском језику у Србији и Црној Гори. Српски језик у Албанији је укинут 1934. године, а 1952. године су укинули све школе, а Срби и Црногорци су морали да промене имена и презимена. Сви они чије се презиме завршавало на „ић” морали су на крају презимена бити додато „ај”, а 1966. су затворили све цркве. Било је тешко и претешко живети у Албанији, у то време и сачувати веру и идентитет, каже у разговору за „Политику” Павло Брајовић Јакоја.

По његовим речима, почетком деведесетих Срби и Црногорци су успели да се организују у културно-уметничко друштво, које је касније прерасло у политичко.

– За наше пројекте који ће ускоро бити реализовани, отварање школа на српском језику добили смо велику подршку Владе Србије и Министарства за дијаспору, Завода за уџбенике Србије, док смо о томе обавестили надлежне у Црној Гори. И Влада Албаније подржава наше пројекте, а уверен сам да ће ускоро на северу те државе у местима где већином живе Срби и Црногорци бити уведен и српски језик као други страни језик. Ако се у појединим деловима Албаније изучава италијански и енглески, онда је ред да се изучава и српски језик који се пре свих изучавао у Албанији и то пре више од седам деценија, каже наш саговорник.

По његовим речима, Срби и Црногорци се у Албанији нису поделили, не поготово у Скадру. Живе, уче и стварају заједно. Ако Србија и Црна Гора више нису заједно у једној држави, ми се нисмо раздвојили, рекао је Брајовић и додао да су више него задовољни првим професором српског језика Светозаром Ћираковићем из Никшића, који однедавно предаје српски језик у Скадру. Колико је добро радио овај средовечни човек, који је у Никшићу остао без посла бранећи српски језик и његово брисање из Устава, говори да су најмлађи Срби и Црногорци у тој школи добро овладали српским језиком.

Бојан Брајовић који је недавно завршио четврти, а Гордана Ајковић, шести, веома разговетно рецитују на српском језику песму „Онамо, намо” коју је написао црногорски краљ Никола Први Петровић.

– Настава на српском језику још није завршена. У току су летње школе које похађају не само деца, него и старије генерације. Да би се чула жива реч из Скадра и других места где живе Срби, желимо да неки од ових младих људи који ће наредних месеци учити курсеве новинарства у Србији извештавају са овог простора о животу и раду Срба и Црногораца и плановима и пројектима нашег удружења, каже Брајовић.

 Симо Ајковић, председник Православно-словенског удружења „Св. Јован Владимир” рекао је да је ово удружење основано 1992.године и окупља око 300 чланова. Њиховом раду велику подршку даје Српска православна црква, али и црногорски митрополит Амфилохије. Он је, како рече Ајковић, њихов духовни отац.

– Морамо сачувати веру и свој идентитет. Имамо цркву у Враки у којој службују свештеници са Цетиња и из других места Црне Горе. Увек када обележавамо славу, дан Св. Јована Владимира, 4. јуна, ми посетимо Острос код Улциња. Имамо веома добре односе и са Албанском аутокефалном православном црквом, каже Ајковић и подсећа да је удружење искључиво верског карактера, а да су они последњих година обишли већи број православних храмова по Црној Гори.

Срби и Црногорсци су после манастира Острог посетили и храм св. Василија Острошког у Никшићу и Црквени народни дом где им је приређен свечани дочек.