САВИНО СЕЛО ЈЕ ЦЕНТАР ВАСОЈЕВИЋА У ВОЈВОДИНИ

 

Марко Ђукић, рођен је 11. 09. 1950. у Савином Селу код Врбаса од оца Вука и мајке Пољке. Отац Вук доселио се у познатој колонизацији 1946. у Савино Село, из Метеха код Плава. Марко је завршио основну школу у Савином Селу, а средњу економску школу у Врбасу. Завршио је прву годину Економског факултета у Суботици, али је студије прекинуо због неповољних економских прилика.
 

Актуелни је предсједник Удружења Васојевића у Савином Селу и Генерални секртар Удружења Васојевића. Радио је у МУП-у Републике Србије на пословима прекршајног поступка, одсјек полиције у ОУП-У Врбас. Сада је пензионер и живи у Савином Селу. Био је активан друштвено-политички радник и обављао дужности члана предсједништва и секретара у омладинској организацији Врбаса. Био је и члан СКЈ од 1968. до распада партије. Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и искаже свој став о раду Удружења Васојевића и о његовој будућности, држећи се гесла: ''Савино Село је центар Васојевића у Војводини''.

Како живе Васојевићи данас у Савином Селу?

Полазећи од чињенице да је становништво у Савином Селу мултиетничко, што значи да у Савином Селу живи седамнаест нација и националних заједница. Та национална структура датира од 1945. када је државним декретом извршена колонизација становништва у Војводини.Савино Село добило је име по народном хероју Сави Ковачевићу и оно је припало Васојевићима тј. Лијевој Ријеци, Андријевици, Беранама, Плаву и Гусињу, па је нормално да су у националној структури становништва гледано географски најбројнији Васојевићи. Основно начело револуције је било стварање и његовање братства и јединства што је специфично за вишенационалне средине.''Закони природе''су наметнули прихватање менталитета већинског становништва, а у Савином Селу су то били Васојевићи. Тај менталитет у најкраћим цртама обухватао је начин живота, културу, обичаје, схватања и погледе на живот, амбиције, начин рада, међуљудске односе, подизање степена цивилизације а превасходно школовање дјеце и омладине. Сасвим је природно да су Васојевића колонисти као већински народ донијели све наведене вриједности од језика до дијалекта, који је и данас сачуван. Остале су чврсте везе са завичајем а то је пренијето и на млађе генерације. Све радости, жалости, јубилеји, сабори и скупови било које врсте су заједнички у Васојевићима у Црној Гори и Васојевићима у Војводини са центром у Савином Селу.

Ако ме питате како живе Васојевићи у Савином Селу, питање доживљавам као хипотетично тј. у духовном животу и како су задовољни са животом, мислим сасвим добро. У погледу материјалног положаја исто добро. Свакоме је пружена могућност да ради и себи организује живот. Евидентна је присутност свјетске економске кризе, период транзиције је оставио доста невоља, економско материјална основа је пала на низак ниво. Чврсто се надамо да ће то кренути на боље.

Како ради и дјелује Подружница Удружења Васојевића у Савином Селу?

Визија нашег Удружења се обистинила, основани смо из разлога што се указала пријека потреба, јер се наслућивао насилни распад Југославије праћен великим злом наша намјера била је да се томе супроставимо по оној Његошевој ''...Удар нађе искру у камену без њега би у кам очајала''.Удружења Васојевића је основало још неколико организованих удружења.''Црногорски сабор српске слоге'' 1993. Југословенски покрет Црногораца. Ова удружења су се оштро супроставила сепаратној Црној Гори, односно њеном руководству указујући на опасност њиховог дјеловања. Удружења Васојевића у складу својих редовних активности издаје часопис ''Глас Васојевића'' и неколико капиталних књига као што су: Знамените личности Васојевића из Црне Горе, Доктори наука из Васојевића аутора др Луке Кастратовића, као и разне публикације, часописе и декларације. У протеклом периоду додијелили смо златну повељу предсједнику Русије Владимиру Путину на предлог почасног предсједника проф. др Милије Зечевића, почасно звање доктора наука београдског Универзитета. Доскорашњи амбасадор Русије у Београду Александар Конузин био је почасни члан Удружења Васојевића. Удружење Васојевића је познато по хуманитарном раду и финансирању цркава и споменика у Васојевићима. Удружење је помогло штампање преко 20 књига. Чији су аутори познати књижевници и јавни радници са простора Васојевића на челу са почасним предсједником проф.др Милијом Зечевићем, који стално афирмише вриједности тог највећег србског племена Немањићког соја. 

Најкраће речено, ми смо Подружница Удружења Васојевића-Београд што значи да је наш програм и циљеви исти, само што је подружница мјесно надлежна за Војводину. Ја сам иначе предсједник Подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу и Генерални секртар Удружења Васојевића Београд што говори да је то једна цјелина. Основно начело је очување и његовање трајних вриједности. Чврста веза са завичајем-Васојевићима у Црној Гори. Очување националног и културног идентитета, језика, дијалекта, обичаја и културе. Повезаност свих србских земаља и народа. Узајамна помоћ и сарадња на свим нивоима. Учествовање и одлучивање у свим сегментима локалне власти. Очување и унапређивање међунационалне толеранције и суживота, програми и пројекти су мултикултуралног карактера у циљу развијања духа толеранције.

Који су будући планови Подружнице?

Планови Подружнице су углавном обухваћени из програма рада Подружнице, прилагођени датим моментима и све активности се врше у континуитету благовремено јавно и транспарентно.
 

Поруке читаоцима су да обавезно читају ''Глас Холмије'' студиозно од прве до последње стране, ако знају нек се подсјете, ако не знају нека науче.

Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије'' ?

Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истино. Посебно ме одушевљава то што је уредник, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац да би знао какав је лист мора га прочитати, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе ,да би се повећао тираж, и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре.