Преминуо академик Дејан Медаковић

Последњи великан славне плејаде великих зналаца ликовне уметности који су југословенску и српску историју уметности увели у светске токове на велика врата, рођен је у Загребу 7. јула 1922.

Изданак славних српских „пречанских” породица, унук племенитог Богдана Медаковића, председника хрватског Сабора, завршио је гимназију у Сремским Карловцима 1941. године, а ратне године проводи у Београду као избеглица, где га је Милан Кашанин склонио као асистента-волонтера у Музеј кнеза Павла.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности. На истом факултету је одбранио докторску дисертацију и прошао кроз сва звања до редовног професора .

За редовног члана Европске академије са седиштем у Салцбургу изабран је 1995. године, а редовни члан Лајбницовог друштва и почасни члан Румунске академије постао је 2001. године.

Био је један од оснивача Вукове задужбине и председавао њеном Скупштином од 1997.

У младости песник, објавио је више збирки поезије, а под заједничким насловом „Ефемерис” објавио је пет књига аутобиографске прозе.

Поред низа студија и прилога из струке, Медаковић је објавио и књиге: Београд у старим гравирама, 1950; Графика српских стампаних књига XV–XVII века, 1958; Српски сликари XVIII–XX века, 1968; Путеви српског барока, 1971; Трагом српског барока, 1976; Манастир Савина, 1978; Хиландар, 1978. (као коаутор са Димитријем Богдановицем и Војиславом Ј. Ђурицем); Српска уметност у XVIII веку, 1980; Српска уметност у XIX веку.

Добитник је Седмојулске награде за животно дело, аустријске Гинделдз награде и Хердерове награде за 1990. годину, Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији. Био је изабран за почасног грађанина Сремских Карловаца.   

Медаковић је преминуо нешто после 18 сати на Институту за онкологију у Београду, изјавио је његов дугогодишњи сарадник Влада Давидовић, који је приредио за издавање књиге мемоара бившег председника САНУ .

Колунџија:Отишао је човек од кога смо могли да учимо

Одласком Дејана Медаковића остали смо без човека од кога смо могли много да учимо, али остаје његово дело које треба једноставно само читати јер су ту садржани многи одговори на наше практичне проблеме, рекао је вечерас Танјугу директор новосадске издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија.

„Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом”, додао је Колунџија.

За оно што је урадио Медаковић је добио висока признања у Аустрији, Немачкој и Мађарској, што говори да је тим културама, које нису увек биле наклоњене српском народу, успео да покаже да је српска култура на високом нивоу, истакао је Колунџија.