"Ја јесам Стојан Жупљанин"

"Ја јесам Стојан Жупљанин, син Александра и Драгице, рођен 22. септембра 1951. у питомом селу Масловаре, општина Котор Варош", рекао је пред Трибуналом у Хагу оптуженик који се после хапшења у Панчеву бранио негирајући свој идентитет. На првом појављивању пред Хашким судом, Жупљанин се није изјашњавао о оптужници, али је искористио прилику да оптужи власти у Београду да су покушале да га ликвидирају. "Многи оптужени су се добровољно предали, многи су ухапшени, а ја сам један од четворице који су - срећом или не, нисам више ни ја сигуран - остали на слободи, надам се заувек... Тадић, Коштуница, Булатовић и Вукчевић састали су се и заједно закључили да би за земљу било најбоље кад би нас ликвидирали, по стаљинистичком методу... од тада чиним надљудске напоре да преживим, то траје четири године", испричао је Жупљанин, који је 11. јуна ухапшен у једном стану у Панчеву. Жупљанин је рекао и да је документа на име Бранислав Вукадин, под којим се у последње време крио, добио од полиције. Међутим, он је нагласио да демократске власти у Београду никад нису штитиле хашке оптуженике, већ напротив. Жупљанин, који је током рата у БиХ био начелник Центра јавне безбедности Бањалука, а Хашки трибунал оптужио га је за ратне злочине почињене над несрпским становништвом на подручју Босанске Крајине, истакао је да ће доказати "све неистине" наведене у хашкој оптужници. Док је судија читао тачке оптужнице, Жупљанин се нервозно љуљао на столици, пио воду и иронично се смешкао наводима да је одговоран за злочине. Жупљанин је завршио је Правни факултет у Сарајеву 1975. године, а од 1991. био је начелник регионалног Центра служби безбедности у Бањалуци. Од маја до јула 1992. био је члан Кризног штаба Аутономне регије Крајина (АРК), а 1994. постао је саветник председника Републике Српске за унутрашње послове. Хашки трибунал подигао је оптужницу против Стојана Жупљанина 14. марта 1999, а отпечатио је 18. јула 2001. Жупљанин је оптужен за геноцид, злочин против човечности и ратне злочине 1992. године над Муслиманима и Хрватима босанске Крајине, односно тзв. Аутономне регије Крајина која је створена септембра 1991. и која је обухватала 16 општина БиХ. Према оптужници, Жупљанин је имао оперативну контролу над општинским и регионалним полицијским снагама, укључујући и оне које су биле задужене за логоре. Као члан Регионалног кризног штаба Жупљанин је, према оптужници, лично и са другима, учествовао у оставрењу плана етничког чишћења АРК, те је 10.000 Муслимана и Хрвата депортовао из босанске Крајине, а хиљаде су убијене у нападима на места у којима су живели и у логорима на тим просторима. Од објављивања оптужнице Жупљанин је био у бекству. У тромесечном извештају Секретаријата Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким трибуналом, 17. августа 2007, наводи се да је МУП РС дошао до сазнања да је хашки бегунац Стојан Жупљанин до краја 2006. боравио на подручју Србије и Русије. Жупљанин је ожењен и има два сина, Павла и Младена, који живе у Бањалуци. Вукчевић прима честитке због "хватања и изручења" Посланик Европског парламента из Словеније и известилац за Србију Јелко Кацин честитао је данас тужиоцу за ратне злочине Србије Владимиру Вукчевићу, хватање и изручење оптуженог бегунца Стојана Жупљанина Хашком суду. "То је важан корак на путу ка пуној сарадњи са Хашким судом, који ће отворити пут за ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању", наводи се у честитци, саопштено је из кабинета посланика у Европском парламенту. Даље се каже да је "важно и то што ће хапшење Жупљанина омогућити држављанима Србије и Европској унији буђење поверења у рад и ефикасност српских државних институција". "Ваше постигнуће је утолико важније, јер Ви и Ваша група делујете у отежаним околностима, које прате и претње Вашој личној безбедности", наводи се још у поруци Кацина. У поруци је изражено уверење да ће Вукчевић и његови сарадници и даље "настојати да ухвате остале ратне бегунаце" у чему им је Кацин пожелео много храбрости и одлучности.