Палили контејнере и гађали полицајце

  МОСТАР - Са западне стране бескрајна туга, с источне ерупција одушевљења - то је биланца мостарског дијела утакмице Хрватска - Турска. Кад је Ракитић промашио пенал из кафића око Рондоа на улице су полетјеле боце, једнако као што су се запалиле бакље након Класнићева гола.  

С друге стране некадашње црте разграничења, мостарског Булевара обратна слика - развили су се десеци турских застава, клицало се побједницима узвицима "ово је Турска" и "гази, гази, усташе".

  Кордон специјалаца чекао је слављенике одмах након моста на том дијелу града, спрјечавајући их да пређу критичну црту, а у једном тренутку према њима је полетјела једна пивска боца. Нису добро прошли ни фоторепортери, и наш је био грубо одгурнут кад је покушао снимити најжешће навијаче у првим редовима, а један је локални новинар добио јак ударац у потиљак. То се наставило, тко зна до кад.

Истодобно, на Рондоу, у западном дијелу града, појавила су се и два полицијска транспортера, премда се чинило да након пораза нитко не жели према најављиваном мјесту обрачуна, Шпањолском тргу. Но нешто даље, на Мостарској авенији, коју у том граду зову "старо Вележово", по стадиону који је некад тамо био, почело је паљење контејнера и гађање полицајаца свим и свачим.

А прије и за вријеме утакмице није се чинило тако - полицајци који се одмарају по мостарским раскрижјима и трговима напето али мирно п
о кафићима - тако је изгледало масовно јавно гледање утакмице Хрватска - Турска у

 

Мостару.  

На источној страни града, увјетно речено

бошњачкој, много је било турских застава и дресова, у Кујунџилуку око Старог моста повремено су потиснули чак и дресове БиХ, а један је младац кружио градом на веспи носећи стијег с бијелим полумјесецом, али како би се приближио "граници" на Булевару, уредно би скренуо у покрајње уличице. Но кад је утакмица коначно почела интонирањем химни, “Лијепу нашу” надјачале су босанскохерцеговачке навијачке пјесме, на једноме мјесту газда је послушао звиждуке гостију и сасвим утишао тон. 

  - То мајсторе, чуло се са столова пуних боца, док је коментатор пријеноса позивао гледатеље и гледатељице у БиХ да "достојанствено изражавају своје навијачке склоности". 

  Полицајаца је на улицама ипак било мање него се најављивало - из МУП-а се говорило о око тисућу припадника редовне и специјалне полиције, а један нам је од њих признао да их је око 600, од чега дио по постајама.

- Сједе колеге и лијепо гледају утакмицу, све моле бога да се ништа не догоди, а као у приправности су - каже нам један полицајац.

А кад је оно Олић звекнуо греду, сви су на тргу Мусала гдје се скупило највише црвених дресова срдачно запљескали, не Олићу, наравно. На западу, пак, као да се све обојало у "коцкице" - од Рондоа, преко улице уз нови трговачки центар до Авеније и "старога Вележова" све је било пуно, наћи стол било је равно купњи карте у Бечу. Понегдје је било и нешто тамнијих модних тонова, с посљедњим самогласником на прсима.

И онда, док је још трајало славље због првог гола, шок.