Редовни породичних скуп потомака Лава Толстоја и Софије Андрејевне у Јаној Пољани

Данас у целом свету живи око 400 директних потомака  рода Толостојевих  и скоро се сви међусбно познају и сваке друге године се сретају у својој историјској отаџбини у Јасној Пољани.

Пре 150 година Лав Николајевич Толстој се ожено Софијоим Андрејевном  Берс. Ових дана у Јасној Пољани се завршио  редовни „конгрес“ њихових потомака.

Редовни двогодишњи “самит“Толстојевих и Берсових потомака у Јасној Пољани

Једном у две године у  музеју-националном парку „Јасна Пољана „  одржава се један породични скуп. Из разних земаља  и континената,  од Европе до  САД,  од Африке до Латинске Америке,  и на крају из различитих градова Русије и Савеза Незавинсих Држава, у јаснопољанско гнездо слете директни потомци Толстојевих и Берсових.  Као по правилу,  то су већ прапраунуци и прапрапаунуке Лава Николаевича  и Софије Андрјевне. Који су се венчали тачно пре 150 година,  у септембру 1862.

Редован конгрес Тостојевих

„Конгрес Толстојевих“-тако се тај  сабор у Јасној Пољани  назива. Скуп је овај  фамилијрани, затвореног типа и одржава се без присуства публике.. И не зато што су грофови Толстоји сматрали себе да су нешто мимо света,  што су били уображени.  Писац и књижевни критичар  Павел Басински,    аутор монографије о Толстоју за коју је пре неколико година добио највеће књижевно  признање у Русији,  „Велику књигу“,  слови за   једног  од најбољих савремених познавалаца живота и ставралаштва Толстоја,  редовни је гост  на овим саборима.  И он тврди да ни код једног потомка генија из Јасне Пољане није приметио ни трачак неке разметљивости,   надувенсти,  осећања да су нешто посбено    што им је  донело  породично порекло-

А протеклих година на овим скуповима, у пордичном гнезду Толстојевих у Јасној Пољани Басински је имао ј прикиу да раговара   са многима,  ако не и са свим потомцима великог претка.

Потомоци грофа Толстоја припадају средњој класи

Толсотојеви  нследницикоји живе по беломе свету припадају средњој класи, међу њима нема ни богатих,  и сиромашниох. Такође   међу њима нема познатих ни славних. Само у гнездима  кије су вили Толстојеви потомци који су остали у Русији или су се у њу вратили,  излегле су се познате личности  из лозе великог претка.  

Ољег Толстој. Наручени пејзаж.  

Међу њима је  чувени сликар Ољег Толстој чија се изложба под називом“Ољег Толстој. Наручени пејзаж „управо ових дана одржава у Пушкиновом музеју поводом 85. годишњице сликаровог рођења,  затим  Владимир Толстој,  директор миузеја „Јсана Пољана,  а сада саветник за културу председника Владимира Путина. Ту спадају и телевизјси водитељи Фекла и Пјотр Толстој,  затим угледна сликарка Наталија Толстој.  

Самостално  стабло  Берсове,  Софије  Андрејевне

Као што се види,  корен Толсотојевих у отаџбини расте некако на посебан начин. Али то се може рећи и за самостално  генеалошко стабло  Берсових,  из којег је потекла Софија Андрејевна. Берсови, немачки барони који су се населили у Русији и бавили се фармацијом засновали су  своје  руске породице. Два брата Берсова ( у прводу са немачког-„медведи“ )били су дворски лекари. Један од њих,  Андреј Јевстафјевич,  Соњечкин отац,  служио је у Кремљу,  а њгов брат Александр Јевстајевич –у Петербургу.

Чајковски се инсписисао за  своје генијално „Лабудово језеро“ у кући Берсових

Постоји легенда  да је у стану петербуршког Берса   извесно време  „обитовао“ рањени лабуд  који је долетао у салу у време кад је међу гостима био и Петар Иљич Чјаковски који је баш у том моменту свирао на клавиру, док је лабуд  тако узбуђено махао крилима у такту његове  музике.  Видевши тако „музкалног лабуда „,  Петар Иљич  је у том момнету замислио своје генијално „Лабудово језеро „

Отац Софије Андрејевне био је велики заводник

Отац Софије Андрејевне је био сложена личност. Немац- као Немац,  али је у московским круговима многа срца покорио. Мајка Ивана Сергевича Тургењеа родила му је  ванбрачну кћер. Причало се да је и отац руског анархизма Пјотр Кропоткин,  такође био  син Немца –заводника,  пошто је Андреј Јевстафјевич извесно време служио као кућни лекар код кнежева Кропоткиних.

На недавном  „самиту „ Толстојевих  потомака у  Јасној Пољани  био је идиректан потомак породице  Берсових  Андреј Алексндрович Берс  који живи у Новосибирску. Он је доктор наука,  академик, један од пионира рсуке кибернетике  и програмирања. У Јекатинбургу се сваке године одржавају Берсовски сипмпозијум из области археологије у част Елизабете Михајловне и Александра Андрејевича Берсова.

Висока научна репутација Николаја Дмитријевича Толстоја-Милославског из Лондона

Има,  разуме се,  и међу иностраним представницима велике породице Толстојевих  познатих личности. Тако на пример на сваки „самит“ у Јасну Пољану стиже  и Николај Дмитријевич Толстој-Милославски,  велики британски историчар и политичар,  писац и кандидат за Доњи дом енглеског парламента. Он је председник Краљевског књижевног савета, члан Међународног Артуријанског друштва, специјалсита за келтску културу.  Потиче из најстарије гране руског рода Толстојевих-Милославских који воде порекло од Ивана Андрјевича Толстоја ( 1644-1713).  Николај Толстој –Милославски је написао серију књига посвећених келтској  митологији,  а аутор је публицистичких књига „Ноћ дугих ножева „,  „Жртва Јалте „,  „Полубезумни лорд“,  „Тајни Стаљинов рат“, “Историја рода Толстојевих од 1953 године до напих дана“ и других.

Филмска сага о Толстојевима

Дмитриј Толстој-Милославски  био и главни консултант  и наратор у филму Фекле Толстој   о Петру Андрејевичу Толстоју, подвижнику  Петра Првог. Реч је о загонетној личности  у кога  цар Петар  није веровао,  али  му је ипак  поверавао деликтане дипломатске мисије. Управо је Пјотр Андрјевич из Напуља  вратио у Русију  царевића Алексеја који је био у царској немилости. Заточен у Петропавловској тврђави царевић мора да  је проклео род Толсотојевих до 14.  колена.

Тај филм, први из  серије од десет епизода Фекли Толстој  о најинтересантнијим представницима родаТолстојевих је  приказан  у Јасној Пољани.  

Млађа унука Лава Толстоја – последња жена Сергеја Јесењина

Други филм је о судбини  такође Софије Андрејевне,  али млађе унуке Лава Николајевича. Она је била последља жена Сергеја Јесењина и истакнута музичка радницасовјетске епохе. Њој у многоме треба захвалити што Русија  данас има  Јасну Пољану у оваквом виду у каквом постоји. Слдећи филм ће бити о сестри Лава Николакјевича, монахињи Шамординског манастира  Марији Николајевној,   а онда следе филмови о судбини највећег авантуристе из рода Толстојевих –Фјодору Толстој  званог Американац,  затим о „црвемом грофу „,  руском и совјетском писцу Алкесеју Николајевичу Толстоју  и о другим. Комплетна серија од десет епизода биће емитована на ТВ каналу „Култура“  од  јесени ове године.   

Потмоци Толстојеви на „самиту“у Јасној Пољани кували по рецептима Софије Андрејевне

Чиме су се бавили Толстојеви на „самиту „?Кували су поред осталпог разна јела по рецептима Софије Андрејевне, играли у породичним представама, обнављали и освежавали свој руски језик, осликавли глинене тањире, возили се бициклима, играли тенис. У градићу Крапивни,  чији је историјско-културни комплекс у саставу музеја „Јасна Пољана „ потомци Толсотојевух су учествовали у реконстртукцији догађаја из 1812.  г.  

Племићки род Толстојевих један од малобројних који се сачувао до данас

Племићки род Толстојевих један је од  малобројних који не само што није пропао у предреволуционарно време (што се десило скоро са свим изданцима  старог племства ),  него је на неки чудан начин преживео и  након револуције. И то у ситуацији кад су скоро сви Толстојеви били принуђени да емигрирају,  а млађу кћеку Александру Љвовну која је остала у отаџбини совјектске власти су три пута хапсиле,  држали је  у тамници и конлогору.

Берија лично надзирао Толстојеве унуке Иљу и Владира кад су се вратили из Југославије

Нису лаку судбину имала ни два унука  пророка из Јасне Пољане:Иља и Владимир који су се после Другог  светског рата вратили у Совјетски Савез из Југолсавије.  А вратили су се зато што су одлучили да живе у својој домовини  и у њој да подижу и васпитавају своју децу. Контролу над њима је организовао лично друг Берија, а године 1948.  су их приморали да у „Правди „ објаве отворено писмо против своје тетке Александре Љвовне  која се у то време налазила у САД где је управљала Толстојевим фондом  који је помагао милионе руских,  и не само рускоих емиграната.

То је био још један покушај да се искорени  толстојевски род,  али ни он није успео.

Преко 400 директних потомака рода Толстојевих

Данас широм света живи око четирсто  директних потомака Толстојевих, и скоро се сви међусбно познају и сретају у својој историјској отаџбини сваке друге године. Тиме се може поности сваки Рус. И не ради се ту само о слави древног племићког рода.

Има ли у историји још неких примера осим краљевских династија да једна  породица,  која је никла пре 150 година проживи толико  дуго?