Светска елита тајно о Србији

ЛАКО је бити скептичан према теоријама завере, али није тако лако одговорити на питање чему онда потреба политичко-финансијско елите планете да се редовно састаје „иза седам брава, кријући од јавности и где се састаје, и о чему расправља, и због чега, уосталом, таква тајност ако нема шта да се прикрива...
Тако се прошле недеље, од 5. до 8. јуна, у апсолутној дискрецији, без најава у јавности и саопштења било које врсте, у америчком градићу Чентили (у држави Вирџинија), што „Новости“ прве откривају домаћој јавности, окупило око 225, без претеривања се може рећи, садашњих и будућих владара света. Међу њима и Карл Билт, Јошка Фишер, Ричард Холбрук, Јап де Хоп Схефер, Хенри Кисинџер, холандска краљица Беатрис, Кондолиза Рајс, Дејвид Рокфелер...
Све ове људе спаја једно: 56. по реду састанак групе „Билдерберг“.

Од 1954, када су се „одабрани“ први пут срели, на иницијативу холандског принца Бернара, у хотелу „Билдерберг“ у овој земљи, по чему је читава организација и добила име, ови скупови су редовни (прошле године је одржан у Истанбулу). Циљ првог састанка средином педесетих, данас нико не крије: стварање Европске уније. Лидери окупљени у „Билдербергу“ видели су у томе једину шансу сучељавања, а пре тога снажења, западноевропског блока према СССР-у. Тако је и било... Џорџ Мекги, бивши амерички амбасадор у Западној Немачкој, касније је отворено говорио да је Римски уговор (потписан 1957), којим је створено заједничко тржиште у Европи, креиран на састанцима „Билдерберга“. Тврди да су и све касније европске институције осмишљаване од „Билдерберга“.
Састанци се од тада одржавају сваке године на другом месту (углавном у Европи), најчешће почетком јуна, о њима се јавност не обавештава, али је у свету већ довољно загрижених новинара који су целу своју каријеру посветили „откривању тајне Билдерберга’“, створивши своју паралелну информативну мрежу ухођења, односно откривања где ће се моћници те године окупити и, ако је могуће, о чему ће расправљати.

Ове године, сазнаје се, у хотелу „Вестфилдс Мериот“ у Чентилију нашао се и Барак Обама, што многи већ виде и као сигуран знак да је он „одабран“ за новог председника Америке. Баш као што су раније, пре својих стреловитих политичких успона са дуготрајним дејством, на „Билдерберг“ састанке позивани Бил Клинтон и Тони Блер...
Формално, годишњи скуп „Билдерберга“ изгледа овако: на једном месту се окупи трећина топ-политичара и две трећине финансијско-пословних магната, већају три дана без страха да ће њихови ставови доспети у јавност (и обезбеђење мора остати изван просторије за састанке), ништа се не снима и не бележи, а онда се разиђу, поједностављено речено: на извршење задатака. Тврди се да је „тајновитост неопходна да би дискусија била стимулативнија“. Занимљиво је, међутим, да ударни амерички медији о овим скуповима, по правилу, не информишу. Објашњење је једноставно: њихови власници и сами су на „Билдерберг“ листама.
Основни циљ „Билдерберга“ био је јачање евро-атлантских веза, али још одавно је то прерасло у однос ове осовине према претњама које долазе од остатка планете. Односно, очување и јачање супремације западне цивилизације. Тако се ове године, незванично су саопштили поједини учесници, расправљало и о сајбер-тероризму, могућем рату са Ираном, избору америчког председника, Русији...
У оквиру расправе о односима САД и ЕУ помињана је, наводе поједини медији позивајући се на неименоване изворе, и Србија. Изражена је забринутост због „неизвесности“ коју „Србија ни на Истоку ни на Западу“ политички и безбедносно носи и закључено је да су дозвољени сви напори и трошкови (читај: средства) да се један наш орао отргне од погледа усмереног на исток и да се земља убрзано укључи, веже, у све западне структуре како би се трајно „скинуло то питање“, јер пред Европом и Америком стоје изазови које не треба оптерећивати ситницама у сопственом дворишту. Давање независности Косову се и посматра у том контексту, уз опаску једног од присутних да ће своју пуну функцију испунити тек ако се на прави начин „награди“ (умири) Србија. Узгред буди речено, ове године у Чентилију био је и потпредседник „Фијата“ Џон Елкан.

Занимљиво је да је 1999. године, нама по злу знане, скуп „Билдерберга“ одржан у Синтри од 3. до 6. јуна, а да је прва тема било Косово. Модератор расправе био је Хенри Кисинџер, а први говорник Карл Билт. Њих двојица су и ове године били у Чентилију. Уопште, међу „Билдерберг“ званицима углавном традиционално преовлађују Србији не баш наклоњени политичари.
Једини представник из Чешке, на пример, био је министар спољних послова Карел Шварценберг, најтврђи заговорник признавања независности Косова, познат већ петнаестак година по ставовима који права Срба стављају у други план. Шварценберг је, иначе, и наследни витез реда „Златног руна“, основаног у време Аустро-Угарске као начин признања монархије највернијим аристократама, а после њеног краха овај ред је наставио да се бори за хабзбуршке вредности и, пре свега, католичанство. Управо Шварценбергово одсуство са радног места нагнало је чешке новинаре да

истраже где се налази, и на крају им је потврђено - на скупу је „Билдерберга“ у Чентилију. „Као приватно лице“, саопштено је у чешком Министарству.
А онда се у тамошњим медијима огласио и Јиржи Пехе, политиколог (некада десна рука Вацлава Хавела, још једне Србима ненаклоњене особе), који је на „Билдерберг“ скупу био 2001. Није желео да износи детаље, јер, тврди, то је обавеза свих учесника, али је објаснио да је био шокиран бројем значајних личности којима је био окружен када се, по позиву једног немачког званичника, нашао на састанку „Билдерберга“, као о отвореношћу и „далековидошћу“ дискусија. Не сматра да је „Билдерберг“ организација која може некога да „прогура“ у политички врх, али контакти које тамо стекне свакако могу више него да помогну.
Па, није ни чудо што су две трећине учесника из пословно-финансијске елите - то је њихов начин да утичу на стварање светског политичког амбијента за свој бизнис. Својеврсна симбиоза од које моћници имају користи, а обичним смртницима остаје да верују или не верују у теорије завере. Пехе се сећа да је 2001. главна главна тема био успон Кине, али и „судар цивилизација“, односно западног и исламског света, иако је скуп одржан пре 11. септембра...
Канадски писац Данијел Естулин, аутор књиге „Клуб Билдерберг“, сматра да је коначни циљ ове „групације силних“ да креирају светску владу, „коју би чинили утицајни људи, с циљем да контролишу све значајне ресурсе на планети где неће постојати нације, већ само региони, једна религија, један устав, једна црква, једна монета и једна држава“.
Као „организација кћерка“ „Билдербергу“ формирана је касније „Трилатерала“, преко које се остварује дијалог с Јапаном. Ка циљу који наводи Естулин међукорак је, тврди се, стварање четири велике светске уније: европске, америчке, азијске и афричке. Тек да поменемо, крајем маја ове године у Сао Паолу формирана је Унија нација Јужне Америке (УНАСУР), заједница 12 народа јужне хемисфере америчког континента, по угледу на ЕУ.
Тако, завере можда нема, али једно је сигурно: ако већ не желите да прихватите да неко организовано ради против вас, утешите се тиме да „неко мисле за вас“. Да би очувао своје позиције, не да би поправио ваше.     

И ЦЕНА НАФТЕ
ПРЕ три године на „Билдерберг“ скупу, како је тада процурило, затражено је драстично поскупљење нафте. Хенри Кисинџер је тражио је цену барела од 150 долара. Тада је била само 40, убрзо је скочила на 70, а данас је надомак тада пројектоване цифре.

ТВРДО ЈЕЗГРО
„БИЛДЕРБЕРГ“ је неформална организација политичара, представника војноиндустријског сектора, банкара, пословних људи... Својом тајновитошћу донекле подсећа на слободне зидаре, масоне.
Твори га тврдо језгро, у које се, на пример, могу сврстати Дејвид Рокфелер и Хенри Кисинџер, а остатак гостију се позива по тренутној актуелности, односно по томе колико је перспективно „улагати“ у њих. Штаб је формално у Хагу.

НАЈМОЋНИЈИ У КЛУБУ МОЋНИХ
Састанку „Билдерберга“ у Чентилију су, између осталих, присуствовали и:
Јозеф Акерман, први човек Дојче банке
Кејт Александер, директор Националне агенције за безбедност САД
Јан Петер Балкененде, премијер Холандије
Бен Бернанке, директор америчких Федералних резерви
Карл Билт, министар спољних послова Шведске
Марио Драги, гувернер Банке Италије
Ричард Холбрук, бивши политичар, сада потпредседник Персеуса
Џон Елкан, потпредседник „Фијата“
Јошка Фишер, бивши немачки министар спољних послова
Јап де Хоп Схефер, генерални секретар НАТО
Волфганг Ишингер, немачки дипломата
Хенри Кисинџер, амерички политичар
Питер Менделсон, европски комесар за трговину
Беатрис, холандска краљица
Кондолиза Рајс, амерички државни секретар
Дејвид Рокфелер, бивши председник Чејз Менхетн банке
Франс Тимерманс, холандски министар за европска питања
Софија, шпанска краљица
Жан-Клод Трише, председник Европске централне банке
Кнут Волебек, високи комесар за националне мањине ОЕБС-а
Роберт Зелик, председник Светске банке.

ИМПЕРИЈАЛНИ СКУП МАСОНА
У БЕОГРАДУ је прошле недеље (од 5. до 7. јуна) одржан веома значајан масонски скуп - 39. Скупштина Регуларне велике ложе Србије. Био је то један од највећих догађаја у историји српске масонерије, са око 70 страних гостију. Свог специјалног изасланика послао је и војвода од Кента, велики мајстор Уједињене велике ложе Енглеске (ова империјална ложа ретко шаље своје представнике на скупове других масонских организација).
Како „Новости“ сазнају из поузданих извора, били су присутни, између осталих, и велики мајстори (први масони) Вашингтон Ди Сија, Аустрије, Швајцарске, Сан Марина, Луксембурга, Црне Горе, БиХ, заменици великих мајстора Немачке, Румуније, Хрватске, Италије, велики канцелар Илиноиса... Неки од њих су и високи државни званичници у својим земљама.
У нашој ложи тумаче да је то знак да се Регуларна велика ложа Србије уважава као стожер масонерије у овом делу Европе.