Рођендани код Андрића

Пензионисани вишеградски професор Божидар Полић, дугогодишњи директор вишеградске Гимназије, истински је хроничар једног времена. И у позним годинама има изванредну меморију, па без икаквог проблема може набројати све генерације вишеградских средњошколаца, још од педесетих година, када је као једини дипломирани професор у град на Дрини стигао из Ужица.У својој приватној збирци Полић са пажњом чува и комплетну документацију са сликама свих колега просветних радника, али и ђака, и то свих генерација, почев од 1955. године. Без проблема ће вам рећи кад је који вишеградски средњошколац дипломирао, чак и са којом оценом и из ког предмета, где је ко наставио школовање, где ко ради. Како наглашава, са већином је у контакту.Полић прича како је са ђацима сваке године са скромним поклонима одлазио у Београд код нобеловца Иве Андрића, на његов рођендан. Из тог времена поседује неколико оригиналних Андрићевих књига са посветом. Прича нам да се први пут срео са Ивом Андрићем у децембру 1961. године, када се задесио у Београду баш кад је објављена вест да је славни књижевник добио Нобелову награду.Одлучио сам да одем и да му честитам у име ученика и професора наше гимназије. Лепо ме је примио и дуго смо разговарали, интересовао се за Вишеград и нашу школу. Следеће године, на његов рођендан, отишао сам у Београд са групом ученика да му честитамо седамдесети рођендан. Били су то наши најбољи ђаци Енвер Сакић, Рудолф Жаговец, Суада Сарач, Јелена Филиповац, Мирољуб Коџо и Фикрета Липовац. Поклонили су му седамдесет црвених каранфила, везене сеоске чарапе, свилен пешкир везен златним нитима и велики ћуп на коме је Љиљана Миловановић, насликала ћуприју на Дрини и мостове из Вишеграда са посветом. Његовој супрузи Милици донели смо цвеће, а њему још неколико ружа убраних у вишеградским баштама. Андрић је разговарао са ученицима, а на растанку нам је поклонио неколико својих књига за школску библиотеку и послао пет хиљада динара старој Ајкуни Хрељић, служавки његове тетке и тече, која га је као млада девојка водила преко ћуприје у школу, присећа се Полић.Иво Андрић је, каже Полић, испунио обећање и већ у априлу 1963. године дошао у Вишеград, град своје младости, који га је инспирисао за његова највећа књижевна дела.Приређен му је величанствен дочек у основној школи, библиотеци, општини, гимназији, на ћуприји на Дрини, где се сликао. Драмска секција гимназије у његову част извела је први чин Стеријине „Покондирене тикве”, прича Полић.Касније је, каже, настала преписка између нобеловца и ученика гимназије, који су му редовно честитали рођендан и Нову годину, а он одговарао и захваљивао се.Поново смо се срели 10. октобра 1972. године када сам са ученицима Биљаном Марковић и Сафетом Курталићем ишао да му честитамо осамдесети рођендан. Позвали смо га да дође у Вишеград, што је учинио после месец дана. Опет је лепо дочекан, посетио је много места за њега значајних и наравно нашу гимназију. Разговарао је са ученицима школе и том приликом им кратко рекао: „У свом стану, у својој соби, повише кревета имајте малу полицу, на њу ставите неколико књига, а изнад њих некакву слику. Ако немате оригинал ставите барем репродукцију. Нека се види да ту живи будући интелектуалац”, сећа се Полић Андрићевих речи.Полић је доскора био активни културни радник, дугогодишњи члан Савета Вишеградске стазе, а својевремено у предратној вишеградској гимназији био је режисер низа позоришних комада са вишеградским средњошколцима, али и у некадашњем аматерском позоришту у овом граду. Као својеврсну успомену на то време сачувао је костиме из тадашњих представа и фотографије. Водио је и још води летопис у коме је записано све значајно везано за вишеградску културу и образовање. И данас је, мада нарушеног здравља, радо виђен и поштован гост бројних културних приредби и манифестација које се организују у Вишеграду.Више пута вишеградској библиотеци је поклонио књиге и комплете разгледница Вишеграда, а поседује вредну библиотеку. Пре пар година је свом бившем колективу, Средњој школи „Иво Андрић” поклонио осам албума са фотографијама свих вишеградских матураната. У сећањима Божидара Полића важно место заузимају сусрети и коресподенција са славним књижевником. У писму из новембра 1955. године Андрић пише: „Државно издавачко предузеће „Свјетлост” доделио је поводом своје десетогодишњице награду од 200.000 динара мом роману ’Госпођица’.Данас сам замолио „Свјетлост” да ту суму достави Вашој гимназији као мој прилог. Молим Вас да тај прилог примите као мали доказ мојих свагдашњих веза са Вишеградом и моје привржености граду мога детињства. Молим Вас да ту суму употребите било за набавку књига или учила, било на који други начин којим ћете Вашим ученицима олакшати рад у школи. Молим Вас да ме известите о пријему горње суме на моју београдску адресу: Призренска ул. 7. Са најбољим жељама и другарским поздравима, Ваш Иво Андрић.