Београд - новинарски центар света

Тадић је рекао да је Србија на путу да добије стабилну проевропску владу која ће инсистирати на завршетку сарадње са Хашким трибуналом, слободи штампе и правди. Председник Србије је навео да су и речи извињења претпоставка помирења и истакао да је он упутио извињење свим народима, али да не може да заборави чињеницу да су и над Србима вршени злочини, а да су светски медији о томе недовољно извештавали. "И данас очекујем извињење свих представника народа бивше Југославије због невиних жртава које су нанете српском народу", рекао је Тадић. Тадић је рекао да је са простора бивше Југославије било истинитог извештавања, али и "нетачног, недовољно истинитог извештавања, стереотипија, инерције", рекао је Тадић. "И данас чинимо напоре да се слика о Србији промени, јер само са истином можемо кренути напред, борећи се против стереотипија и инерција - политичких, новинарских, економских", рекао је Тадић. Он је додао да Србија, после деценије у којој су срушене вредности и у којој су пале многе невине жртве, тражи своју европску шансу и могућност, и гради демократију у сложеним условима. Председник Србије је поновио да је једнострано проглашење независности Косова тешко искушење за Србију која жели компромисно решење засновано на међународном праву и које не угрожава права Албанаца. "Као што смо спремни да се суочимо са тешким искушењем сарадње са Хашким трибуналом, која је при крају, јер је од 46 оптужених Србија изручила 43 оптужена, тако смо спремни и да обновимо преговоре о будућности Косова, трагајући за мирним решењем", рекао је Тадић. Директор ИПИ-ја Дејвид Деџ рекао је да, упркос настојањима да се у Србији успостави демократски поредак, још нису разјашњена убиства новинара Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић, као ни покушај убиства новинара Дејана Анастасијевића. "Нико није оптужен нити осуђен. Желим да подстакнем власти да реше те случајеве. Злочини не смеју остати некажњени. Ја, међутим, нисам овде да бих држао лекције Србији, него сам дошао из дубоког поштовања према Србији", рекао је Деџ. Додао је да ИПИ има дугу традицију одржавања конгреса у земљама у којима се догадају промене, и подсетио да су конгреси одржавани у Африци после укидања апартхејда, у Немачкој после пада берлинског зида... "А ево нас сада у Србији у једном значајном тренутку", рекао је председник ИПИ-ја. Председавајући ИПИ-а и један од оснивача пољске Газете Виборче Пјотр Њемчински, рекао је да слобода медија "није богом дана и није готова ствар", и истакао да се медији у многим земљама суочавају са покушајима да их владе контролишу. На конгресу, који је организовао београдски Медија центар, учествују новинари, уредници и медијски менаџери. Конгрес се одржава у Сава центру где ће током четири дана учесници расправљати о темама важним за друштво и медије. ИПИ је најстарија међународна организација за промоцију слободе штампе, која окупља водеће уреднике и новинаре из света. Посвећена је заштити слободе мишљења и изражавања, развијању и побољшању слободног протока информација, унапређењу новинарске праксе. Сваке године, увек у другој држави, ИПИ организује Светски конгрес и Генералну скупштину. Церемонија свечаног затварања Конгреса је у уторак, 17. јуна, поподне када ће бити уручена награда "Фрее Медиа Пионеер 2008" чији је добитник левичарски блог политичких коментара "Талкинг Поинтс Мемо" из Њујорка, САД. Следећи Светски конгрес ИПИ ће одржати у Хелсинкију 2009. године. Нема помирења без кажњавања злочинаца Сарадња земаља јуоисточне Европе побољшана је од завршетка ратова и пада ауторитарних режима, али је за помирење народа нужно кажњавање свих злочинаца, сложили су се данас учесници округлог стола у оквиру Светског конгреса Међународног института за штампу (ИПИ). "Регион је учинио значајан напредак од завршетка ратова, мада постоје џепови у којима влада нетрпељивост. Безбедносни ризик постоји између Србије и Косова, остала подручја су углавном пацификована", рекао је Владимир Глигоров са бечког Института за међународне студије. Глигоров је додао да су економске везе ојачале од 2000. године и пада ауторитарних режима у Београду и Загребу и да је регион карактерише стабилан економски развој, и истакао да "Балкан доживљава економски процват" због страних инвестиција и веће економске размене. "Регион би требало да тежи интеграцији у ЕУ, али је ЕУ спора у опредељењу за интеграције балканских земаља. Балкан се доживљава као ризични регион. То није увек тако, али у Македонији и БиХ постоји проблем уставног развоја", рекао је Глигоров. Енглески новинар Тим Џуда оценио је да су се односи поправили, али да у начину на који суседни народи доживљавају једни друге и начину на који балканске народе доживљавају у Европи "постоји увек мало одлагање". "Можда се у иностранству чује мало о Егзиту и Евровизији, али мислим да се и перцепција у иностранству полако мења", рекао је Џуда. Џуда је додао да су Хрвати почели да пуштају српску музику на радио станицама јер су схватили да је бесмислено не говорити са првим комшијом. Уредник Сплитског Ферал Трибјуна Драго Хедл оценио је да је међународна заједница мало учинила на помирењу јер је тај процес препустила владама земаља региона. "Важно је казнити одговорне за ратне злочине, јер без тога нема помирења. Многи неразјашњени злочини у Другом светском рату допринели су избијању ратова пет деценија касније, када је дух изашао из боце, пошто су једни умањивали број жртава, а други га повећавали", рекао је Хедл. Хедл је додао да су новинари који су откривали ратне злочине називани издајницима и истакао да ће помирење међу народима југоисточне Европе дорпинети и ширем окружењу. Директор сарајевског листа Дани Сенад Пећанин рекао је да национализам највећи проблем у региону и да у свим балканским земљама постоји мали број интелектуалаца и новинара који су спремни да говоре о злочинима које су починили њихови сународници. "Лако је у БиХ наћи оне који ће говорити о злочинима Срба и Хрвата, али је свега десетак оних који су спрени да говоре о злочинима Бошњака и њиховом понашању. Председник Србије Борис Тадић се извинио у Сребреници, али нема реципроцитета из Сарајева", рекао је Пећанин. Пећанин је, за разлику од Глигорова, оценио да су балканске земље "спремније да сарађују са, рецимо, Финском него међусобно", и додао да је илузија како ће се сви проблеми решити уласком у ЕУ. Директор листа Дани је навео да су медији који су извештавали о ратним злочинима, попут Ферал трибјуна, доведени пред затварање због притисака и недостатка оглашивача, и истакао да "тржишни услови не валоризују професионализам". Драмска списатељица и кандидаткиња Либерално демократске партије за градоначелницу Београда на недавним изборима Биљана Србљановић рекла је да је "океан мржње знак региона" и да се под изразом "балканизација подразумевају велике катастрофе". "Балкан се доживљава као регион у којем је започео Први светски рат и у којем је вођен једини рат у Европи после Другог светског рата, као и регион у којем је НАТО први пут интервенисао у Европи. То све доприноси океану мржње", рекла је Биљана Србљановић. Заузела се за писање заједничких уџбеника историје у балканским земљама, и истакла да и "растући ниво кича и фестивалкса атмосфера доприносе океану мржње". Биљана Србљановић је додала да Срби и Албанци на Косову сарађују само на идентификацији жртава, а да дипломатије Србије и Косова не иду у правцу помирења.