Шта смета Русији и ЕУ да се договоре о енергетици?

Учесници заседања Сталног савета партнерства Русија-ЕУ за енергетику, одржаног у среду, покушавају да превладају озбиљне проблеме који су се појавили у енергетском дијалогу Москве и Брисела. Ипак шансе за успех су за сада врло мале – сматра коментатор Петар Искендеров.

- Противречности које постоје између Русије и ЕУ нису нове. Оне су се нагомилавале свих последњих година и везане су у првом реду са неуништивом жељом ЕУ да на нашу земљу прошири деловање новог европског законодавства у датој области, пре свега чувеног трећеге енергетског пакета. Дати став објективно је оправдан када је реч о националним енергетским мрежама. Ипак у случају Русије имају се у виду трансконтинентални гасоводи, који једнсотавно не могу да функционишу ако се нађу под контролом мноштва оператера, који често прате сопствене финансијске, а што је још горе политичке интересе. Председник руског Гаспрома Алексеј Милер више птуа је нудио европским партнерима Русије да дају посебан статус трансграничним гасоводима којима гас стиже из Русије у Европу. По његовим речима, то ће омогућити да се на дужан начин узму у озбир интереси руских инвеститора у горивно-енергетском комплексу и да се допринесе повећању енергетске безбедности Европе.

Ипак Европска комисија за сада одбија комрпомисни споразум. Шта више, антимонополска истрага коју је овај извршни орган иницирао против Гаспрома оставља једнозначни утисак намере да се нетржишним методама Русиај истисне са европских енергетских тржишта. Како је истакао у разговору за Глас Русије шеф катедре за европску интеграцију МГИМО МИП Русије Николај Кавешников, сва ова питања у политици ЕУ су узајамно повезана.

- Данас је кључно питње развој еврпског гасног тржишта. Реч је о последицама реализације трећег енергетског пакета ЕУ и посебно о најактуелнијем питању – о антимонополској истрази против Гаспрома. Ова истрага Европске комисије је започела у септембру. Руска компанија се сумњичи за реализацију послвних пракси које тобоже крше антимонополно законодавство ЕУ. Ипак паракодс се састоји у томе што руски гасни монополист ау праксти није то у Европи. Он осигурава само 22-24% потреба европљана за гасом. Да, низ земаља нема алатернативу, осим куповине руског гаса. Да, цене дугорочних уговора су по правилу веће од берзанских. али у већини земаља Централне Европе једноставно нема спот тржишта, нема гасних хабова и великих складишта. Тамо једноставно није могуће организовати берзанску трговину. А као друго, у уговорима је често предвиђена могућност кориговања цена, што Гаспром, узимајући финансијско-економске реалије, и чини. Али Европска комисија наставља пристисак на Русију.

Слични притисак, још у условима европске кризе, не може да не изазива чуђење. Његове перспективе делују сасвим сумњиво, а штета по пословну репутацију партнера је реална – потврдио је у разговору за Глас Русије извршни директор чешке гасне команије Vemex s.r.o која је партнер Гаспрома, Хуго Кисилка. У његовој земљи, узгред, провера Европске комисије је већ завршена.

- Сматрам да је ова провера код нас протекла успешно. Она је трајала пет дана. Пружили смо тражене податке. Контролори су отишли, не извевши никакве закључке. Они су се понашали коректно. Али то што се дешава данас на енергетском тржишту Европе код мене лично изазива дубоку недоумицу. Пре месец дана, на пример, арбитражни суд у Бечу је разматрао тужбу немачке компаније RWE и Гаспром експорта на основу уговора још из 90-их година! Руси су, што сматрам неправедним, изгубили. И они ће се обраћати суду више инстанце, што је исправно. А како ће страсти узбуркати трећи енергетски пакет! Ми, као и колеге из немачке компаније E.ON, сматрамо да овај регулатор тржишта директно крши права власника. Јер они забрањују енергетским компанијама да буду истовремено и испоручиоци и да поседују сопствене транспортне мреже. Испада да оном који производи и испоручује гориво, улаже у процес његове непрекидне испоруке, осигуравајући у суштини енергетску безбедност Европе, свесно се наноси штета. Ништа заједничко са нормалним вођењем бизниса то нема. Веома се надам да ће у спору са Европском комисијом Гаспром заштитити своје позиције.

Оптимизам господина Кисилке поправља расположење. Ипак са друге стране глобални енергетски спорови и чак и ратови прате човечанство свих последњих деценија. Узимајући у обзир тесне евроатлантске везе руководства ЕУ – тешко да ће бити погрешно прогнозирати наставак антируских енергетских игара ЕУ.