Путинова порука парламенту: међународна реакција

Порука, с којом се председник Владимир Путин обратио Савезној скупштини, наишла је на спремну реакцију политичарара и стручњака у Русији. Међутим, ништа мање заинтересовани став према овом стратешком документу нису показали ни водећи медији и аналитичари широм света. Сваки од њих је у говору руског лидера, који је трајао један ипо час, обратио пажњу на чињеницу која се њему учинила најзначајнијом. Када се узме у обзир велики број тема на које се Путин осврнуо, не изгледа чудно да се мишљења страних стручњака о кључним трендовима његовог обраћања политичкој елити у Русији, не поклапају увек.

Шпанског политичара Мануела Пара, првенствено је заинтригирао почетак говора председника у којему је Владимир Путин набројао изазове, који стоје пред Русијом и светом.

- Путин је апсолутно у праву да свет улази у еру драматичних промена. Ради се о порасту глобализације, као и о промени главних играча на међународној арени. Формирају се нови полови, већу улогу почињу играти земље Латинске Америке и нови трговачко-економски центри. Мултиполарни свет захтева уравнотеженију спољну и унутрашњу политику, која је боља алтернатива поретка, који смо видели не тако давно, када је, у ствари, постојао само један пол. Ово је омогућено захваљујући напорима многих страна, укључујући Русију, Европу и Кину. Нови услови ће спречити будуће ситуације, као што је, на пример, безакоње, које се догодило у Југославији.

Данас, у мултиполарном свету, постоји жеља различитих земља за интеграцијом, што није ништа чудно за водећег америчког стручњака Стивена Пифера са Брукингс института. Речи Владимира Путина о потреби да се настави овај процес у пост-советском простору, по његовом мишљењу, треба посматрати као покушај Москве да обнови Советски Савез. Пифер сматра да Русија улаже у секторе као што су ОДКБ и царинску унију, делимично из жеље да прошири свој утицај у региону. Он, међутим напомиње, да је добровољна интеграција земаља у било коју заједницу, њихова лична ствар. Ирачки политиколог Фалех ал-Хамрани, истакао је да је Путинова изјава о мултиполарности веома важна за арапске земље. По његовом мишљењу, однос међу државама треба да се заснива на интеграцији, а не на конкуренцији и коришћењу агресије, и да се таквог става држи и Русија.

Сарадник Европског савета за међународне односе Брендан Кол, скренуо је пажњу на речи председника о потреби да руска економија изађе из офшор-зоне. Међутим, он још увек не види механизме да се то изведе.

- Његов говор је сигнал за људе који користе садашњу ситуацију у руској економији да би извезу капитал у иностранство. Али ја не знам тачно шта би Путин могао да преузме против овог. Одливање капитала - феномен карактеристичан за земље у развоју. Тренутно, одлив капитала се, углавном, огледа у чињеници да компаније напуштају Русију односећи новац са собом. Власти покушавају зауставити овај процес, али ја не видим како тачно се то може урадити, како променити законе.

Међутим, бразилски новинар Марио Русо, напротив, сматра да руски лидер носи одговорност за динамичан развој привреде и политике, и зна шта треба урадити да би Русија убрзала тај процес.

- Из поруке, ја, пре свега, издвајам то да је шеф државе посебно истакао значај развоја високих технологија у Русији. Путин је позвао на интензивирање овог процеса, не само у области инжењеринга, већ и у електроници, рачунарству и технологијама. За развој нације, по његовом мишљењу, то је од кључног значаја. Напор у том правцу треба да уложе предузећа и то не само она у државном власништву. У великом степену су потребне и приватне инвестиције, као и развој приватних предузећа.

Британски аналитичар, стручњак за земље бившег Советског Савеза, Дара Мекдауел, са своје стране је у обраћању председника видела пуно старих теза - неприхватљивост спољне интервенције у пословима суверених држава, потреба за образовањем у духу патриотизма, борба против корупције и изливања капитала. Изјаве о напорима државе у области демографије, која је неоспорно важна, Мекдауел, такође, сматра позивом на враћање старим приоритетима.

- Демографија и катастрофалан пад броја становника након распада Советског Савеза, доминира већ дуго времена у свести елите. По мом мишљењу, то је занимљива ствар у његовом говору, тј., то је конзервативизам у правом смислу те речи. Све су то већ добро познате иницијативе и политички ставови. Све је то Путин већ саопштио. Дакле, ово је, пре свега, повратак на старе приоритете.

Светска штампа је, такође, активно коментарисала један од главних политичких догађаја године у Русији. Амерички The Wall Street Journal пише да је у свом обраћању парламенту председник понудио "ограничене кораке", чија је сврха – што више отворити политички систем, као и стимулисати грађанску активност и повећати одговорност функционера. Француски Le Figaro је, такође, скренуо пажњу на чињеницу да је Владимир Путин јасно ставио на знање да намерава у земљи отпочети операцију „ чистих руку". Међутим, новинар утицајног листа The New York Times, сматра да је један од главних обећања Путина, у свом првом великом говору од свог повратка на место председника - позив руском народу ", да не изгуби осечај припадности својој нацији", већ да се води традиционалним вредностима.

Илија Харламов,