Ирско „не” Европи

Мислим да споразум није мртав, казао је председник Европске комисије Барозо после вести да је 54 одсто Ираца гласало против ратификације Лисабонског споразума.
Брисел, 13. јуна – Поштујемо резултате референдума у Републици Ирској који говоре да су гласачи одбили споразум из Лисабона, али још је рано доносити закључке и рећи шта ће то тачно значити за процес ратификације. Мислим да споразум није мртав, а исто сматра и ирски премијер Брајан Ковен са којим сам малочас разговарао. Одбијање Лисабонског споразума није решило ниједан проблем који је требало да буде решен уз помоћ споразума, рекао је председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо данас у Бриселу непосредно после сазнања да је око 54 одсто гласача било против „Лисабона”.

Барозо је додао да Европска комисија сматра да процес ратификације треба наставити. Он је истакао да је „Ковен нагласио да референдумски резултат не треба читати као ирско ’не’ Европској унији”.

– Овај споразум је потписало свих 27 држава чланица, 18 га је већ ратификовало, нису сигурно то урадили из шале. Примена споразума би требало да нам омогући већу ефикасност, транспарентност и демократичност, али још је рано за закључке. Следеће недеље је Европски самит где ће верујем најпре премијер Владе Ирске објаснити шта се заправо догодило. Оно што је на први поглед очигледно, јесте да су они који нису знали за шта гласају, заокружили „не” – казао је Барозо.

– После одлуке ирских гласача да не прихвате Лисабонски споразум, јасно је да он неће бити примењен од 1. јануара 2009. године како је планирано. Европска унија, макар још извесно време, неће имати председника и министра спољних послова, а самим тим и прижељкивану улогу „супердржаве”. Међутим његова ратификација у Британији, Француској, Немачкој, Чешкој и још пет држава ЕУ које нису ратификовале споразум, ипак би могла бити настављена и завршена до краја године, а Ирцима понуђена прилика да „исправе грешку” на поновљеном референдуму. У овом тренутку је то повољнији сценарио за ЕУ од оног другог према којем је Лисабонски споразум заувек пропао. То би се могло десити уколико Британци подрже суседе и закључе да ирско одбијање споразума има подједнаку тежину као француско и холандско одбијање Европског устава 2005. године, о којем се није накнадно гласало. Али, уколико ирски премијер Брајан Ковен потврди да је Ирска спремна да понови референдумски процес, онда ће нема сумње најпре уследити дубока анализа због чега је јучерашњи одговор био негативан. Ирци су тај пут већ једном прошли када су 2001. године најпре одбацили, а годину дана касније на поновљеном референдуму изгласали Споразум из Нице.

Француски председник Никола Саркози и Ангела Меркел, немачка канцеларка, далису заједничку изјаву у којој су позвали на наставак ратификације. ЕУ може да преговара о „правном споразуму” са Ирском и избегне кризу због резултата референдума, рекао је данас француски министар за европске послове Жан Пјер Жује. Он је нагласио да је „најважније да се процес ратификације настави у осталим државама ЕУ”.

– Онда ћемо видети са Ирцима који правни модел може бити пронађен. Не можемо избацити из ЕУ државу која је у њој 35 година, али можемо пронаћи специфичне начине сарадње – рекао је Жује.

Последице ирског „не” осетиће и земље западног Балкана, јер је перспектива проширења Европске уније после свега неизвесна. Споразум из Нице не предвиђа више од 27 држава колико их сада има у Унији. Лисабонски споразум садржи одредбе којима се омогућава проширење чланства, али под строжим условима од ранијих. Према првим незваничним коментарима дипломата у Бриселу, то ће одгодити пријем Хрватске у ЕУзбог непознанице како ће бити потписан приступни споразум. За то ће бити потребан амандман на Споразум из Нице, док се процењује да ће за наставак евроинтеграција осталих земаља бити пресудна политичка воља „великих”, пре свих Немачке и Француске, која 1. јула преузима председавање Унији. Према изворима из ЕК кандидатуре нових чланица су под „великим знаком питања”, јер је Унија управо ушла у „институционалну кризу”.

Предуслов за примену Лисабонског споразума јесте да буде ратификован у свих 27 држава чланица ЕУ. Само су Ирци сходно закону овај документ ставили народу на гласање, док у осталим државама о ратификацији гласа парламент.