BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Експлоатацијом Бушког језера Хрватска зарадила милијарду долара

Експлоатацијом Бушког језера Хрватска зарадила милијарду долара
15.06.2008. год.

У посљедњих приближно 40 година "Хрватска електропривреда" (ХЕП) остварила је чисту добит од милијарду и по долара експлоатишући акумулационо Бушко језеро, док су општине Ливно и Томиславград добиле симболичне накнаде, мање од 50 милиона марака.

Ово је за "Глас Српске" изјавио посланик у Представничком дому Парламента Федерације БиХ Aнте Чолак.

- У интересу нам је да се проблем између Томиславграда и Ливна, са једне стране, и ХЕП-а, са друге стране, ријеши, али нећемо дозволити ни Загребу ни Сарајеву да играју своје међудржавне утакмице. Хрватима у Загребу смо поручили, да ми јесмо браћа, али нам кесе нису сестре - рекао је Чолак.

Он је додао да су општине Ливно и Томиславград прије рата потписале уговор о сукцесији са ХЕП-ом у вези са Бушким језером. Уговор је још правно ваљан, али ове двије општине добијају симболичне накнаде од ХЕП-а за експлоатисање воде.

- Наредних дана састаће се представници Томиславграда и Ливна, направићемо план за рјешавање проблема и тражити састанак са представницима ХЕП-а, те да заједно уђемо у пројекат, ризикујемо али и дијелимо добит - тврди Чолак.

Он је додао да Република Српска није једина која трпи штету због ХЕП-а.

Хрватска је до сада оштетила Републику Српску за више од 200 милиона марака јер је пријератни уговор о расподјели струје из система Хидроелектрана на Требишњици преиначила у своју корист.

Помоћник министра за електроенергетику РС Љубо Гламочић је рекао да је Хрватска преузела више енергије него што јој припада по пријератном уговору о расподјели струје из система Хидроелектрана на Требишњици.

- То је око 3.300 гигават часова електричне енергије и ако то помножите по данашњој цијени дуг дође скоро 200 милиона евра - казао је Гламочић и појаснио да је то рачуница по данашњој цијени на тржишту која се креће око 70 евра по гигават часу. Према томе, казао је он, Хрватска је припојила себи више енергије него што јој припада по споразуму.

По данашњим цијенама дуга, то је довољно да ми изградимо једну солидну хидроелектрану са око 40 до 50 гигавата.

Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић сматра да би проблем Хидроелектрана на Требишњици морао да се ријеши "због будућих добросусједских односа".

- Влада Републике Српске има право што потенцира тај проблем, али је битно да се постигне договор на Међудржавном савјету за сарадњу БиХ и Хрватске - рекао је Продановић.

Он је додао да не види разлог зашто се проблем не би ријешио споразумом и зашто се Савјет министара БиХ не би појавио као институција која ће указати на потребу да Хрватска надокнади дуг који је направила.

У "Електропривреди РС" сматрају да би дио дуга Хрватска Српској могла да врати кроз заједнички пројекат изградње хидроелектране Дубровник два.


Хрватска БиХ отела Бушко језеро

Највећа умјетна акумулација у овом дијелу Европе, Бушко језеро, иако се налази унутар граница БиХ, у стварности припада Републици Хрватској.

Наиме, 1996. године хрватској "Електропривреди" је уступљено право на коришћење језера. Рјешење којим се ХЕП-у Загреб, тј. производном погону Сплит, дозвољава употреба и градња на више од 30 брана,  канала, мостова и других хидроенергентских објеката изграђених на територији БиХ издало је Министарство просторног уређења некадашње Хрватске Републике Херцег-Босне, само дан прије њеног укидања.

"Хрватска електропривреда" добила је тада употребну дозволу над овим језером, а већ идуће године уписала се у земљишне књиге као власник Бушког језера. Ово рјешење Хрватској дозвољава бесплатну експлоатацију највећег воденог богатства БиХ.

Бушко језеро заузима површину од 53 квадратних километра, а енергетски потенцијал му је чак за 60 мегавата већи од потенцијала нуклеарне електране Кршко. Захваљујући водама Бушког језера, Хрватска задовољава велик дио својих укупних потреба за електричном енергијом.



  • Извор
  • Глас Српске
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

 За Ивану је овај пројекат био изазов, али и прилика да створи простор који одражава филозофију пилатеса – баланс, снагу и хармонију   Пројект: Пилатес студио Локација: Бања Лука Површина: 130м2 Архитекта: Ив


У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над србским народом западно од Дрине.

Неопходно је да политичке странке, установе Србије и Српске не признају нелегитимну пресуду Милораду Додику, предсједнику Републике Српске. У случају њиховог признања такве пресуде, она би постала прецедентна и...


Нови Сад, смештен на обали реке Дунав, нуди савршену равнотежу између пословног успеха и високог квалитета живота. Он такође представља једно од најважнијих економских и културних средишта Србије. У...

Влада Републике Српске позвала је грађане на два митинга подршке институцијама Републике Српске испред Народне скупштине Српске.


U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju održana je tribina u organizaciji NORBS-a, Nacionalne organizacije za retke bolesti, povodom Svetskog dana retkih bolesti koji se obeležava svake godine 29 februara....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Влада Српске позива на заштиту и одбрану Републике Српске и њених институција;

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА