ЦРЊАНСКИ У СТАРОЈ ПАЗОВИ-80. ГОДИШЊИЦА (1)

Име Срема: ”И тако при уласку у фиоретинску земљу ,пред градом црвеног крина,неколико пута изрекох, тихо, ИМЕ СРЕМА.( Милош Црњнски: Љубав  у Тоскани) 
 

У јесен 1932. редакција београдског дневног листа „Време“, послала је свог репортера, позантог србског песника, писца и путописца Милоша Црњанског у Стару Пазову  да одатле напише репортажу.Два догађаја су се у то време збила у овом овећем сремском селу, или омањој варошици, са претежно словачким становништвом,  који су заинтересовали  тадашњу ширу јавност  и званични Београд, престоницу Краљевине   Југославије :оснивање Матице словачке и изобр бискупа Словачке евангелиситичке цркве у Југославији.Настојећи да оавј догађај „покрије“, редакција  „Времена“ је послала  своје врхунско новинарско и уопште списатељско перо са задатком, како је наведео у путном репортерском налогу „ да  спроведе анкету у Старој Пазови“.

Што је Црњански и урадио па је тако репортажа великог писца објављена у „Времену“  22. септембра 1932. под  дугим насловом од 13 речи: “НЕ ЗОВИТЕ ИХ ТОТОВИМА, НИТИ ЊИНУ ДЕЦУ ТОТИЦАМА, БРАЋА СУ НАМ ТО СЛОВАЦИ“. Овај путописни репортерски запис  је објављен са наднасловом: “Поводом оснивања Словачке матице и избора  словачког бискупа „, док је  у поднаслову писало: “Анкета Времена у Старој Пазови“.

Предуги наслов од 13 речи и 3 запете 

Читалац ће, бесумње, прво запазити,предуги наслов репортаже који је неубичајен не само за новинске текстове него и за путописну прозу Црњанског у целини, која је, као што се зна, била обимна, разноврсна и садржајна.
 

Од преко 170 репортажа и путних запсиа  сабраних у два тома путописа великог писца и објављених 1995. поводом стогодишњице пишчевог рођења (Задужбина Милоша Црњанског, БИГЗ, Србска књижевна задруга ), ова репортажа о старопазовачким Словацима је са најдужим насловом од чак 13 речи и још 3 запету уз то.

Впојвођанске теме у путописима Црњанског 

Два тематска циклуса  разуђене и пренастањене  путописне прозе аутора „Стражилова„ објављивана у беогардским дневним  листовима  „Политика„ и „Време„ су из Војводине и то, са иузуетком записа о Сремској Каменици и овог о старооазовачког о Словацима, једни су из Срема , док су  остали  све из банатских вароши  и села.

Извештаји из Војводине 

У октобру 1923. у „Политици“ је објављено девет репортажа великог србског песника у оквиру исте серије путопсиа којја је имала јединствен наднаслов: “Извештаји из Војводине“. Путописне репортаже у најстаријим и најутицајнијим србским новинама је Црњански те године  публиковао овим редом: “Бечкерек„ (18. октобра), “Швабе и Мађари (21. октобра), “На банатској равници„ (24. октобтра). У децембру те године (1923) под већ наведеним називом серије репортажа објављени су записи  из Баната: “Жомбољ на точковима„ (9.), Даћа у Кикинди „ (13.), “Радикали у Кикинди„ (16.) и „Гробница Чарнојевића„ (18). Годину дана касније Црњански ће под истим насливом „Извештаји из Војводине  објавити још једну репортажу,,прву од две колико их је посвећено Срему,„Каменица под Фрушком Гором „( 3.децембра 1924.)

Живот и политика уморне Војводине 

Проћи је још једна година и аутор “Итаке и коментара “ ће своје златно лирско перо умочити

у расквашено блато банатеске равници и сиве свакодневице, обилазећи села и вароши, али сада као репортер “Времена“. 

Под називом путописне  серије ”Живот и политика уморне Војводине, Црњански је пре 87 година , у јуну 1925.објавио четири репортаже: ”О Долову, селу фламнскоме“ (1. јуна ); “Вршац ,у земљи србских деспота “(6/8 јуна ); “Месић,манастир србских деспота  у Банату“ (11. јуна ) и “Над гробом Кир Јање“ (14. Јуна 1925.)

Путевима разним

У годинама које следе , славни србски писац , живописац речи, путписац изванреднг дара запажања, који све чега се својим пером и оком дотакне  у живу уметничку реч  птетвара , отпутоваће  у ХАЏИЛУК НА КРФ до ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ; походиће ВИДО, ОСТРВО СМРТИ; написаће нешто и  ЗА НАШУ СИРОМАШНУ И ЗАБОРАВЉЕНУ БОСНУ; заноћити, да би,  као и вазда  и доживео СВИТАЊА БЕОГРАДА; јављаће се у “Србском кнњижевном гласнику “СА СЛОВЕНАЧКИХ ПУТЕВА; осетити“ АЛЕМ, ДРАГИ КАМНЕ ШИБЕНИЧКИ; мало цвокотати  на ПРИМОРЈУ  ПОД ХЛАДНИМ СУНЦЕМ; претурати прастаре записе  у АРХИВУ ДИБРОВБНИКА. 

Најавиће Црњнаски  сензацију за културни свет Европе “кад се буду објавили записници са седенице Већа Дубровачке Републике“, да би након тога у част алке Николе Јелинчића,хрватског тежака  110 килограма тешког, ”који је е ове године на добром хату , шездесет пута набо алку  на врх свога бојног копља”  иза његовог пера остала репортажа  ПРСЕТН НА ВРХУ БОЈНОГ ПОЉА … 

Доспевао и до ИСЛАНДА,ДАЛЕКОГ ОСТРВА

Доспевао  је песник “Стражилова“ путевима разним  и до ИСЛАНДА, ДАЛЕКОГ ОСТРВА;  извештавао  о ТУЧИ ОКО ЦАРСТВА ВЕЛИКОГ ЛЕДА;  писао је ПИСМА ИЗ ПАРИЗА ; доживео и једва преживео ЉУБАВ У ТОСКАНИ; иксуио вреле суначане белеге у ЗЕМЉИ ТОРЕАДОРА И СУНЦА…

И ево једног дана Црњанског  и у Старој Пазови

И кад  је  већ увелико почела да се троши  1932., једнг  сунчаног септембарског дана  светски путник , Милош Црњански, стиже  и у Стару Пазову “такву”, да би о њој   и њеним житаљима , Словацима, записао слова љубве  која су претодну настамбу  своја могла наћи  само у срцу песника  који је фрушкогсрки развигор наслућивао  још под оним небесима тосканским. Да би ,не могавши одолети  љубави која га је баш ту, у Тоскани спопала,  и срочио свој песнички тестамент: ”И тако, при уласку у фиоретинску земљу, пред градом црвеног крина, неколико пута изрекох тихо, ИМЕ СРЕМА”.  

И то деценијама  пре него што је Умберто Еко   написао “Име руже” која га је прославила -

Стара Пазова пре 80 година и Словаци у њој

А каква беше Стара Пазова  под небесима сремским и Словаци у њој  кад је пре 80 година  угостила великог србског  и писца  и путописца, који ће о житељима њеним речим живописати  повесницу коју не без устрепталог узбуђењ читамо   као  штиво из вечне читанке  у слутњи која траје?

“Стара Пазова као таква, на пола сата од Београда бели се у прашним стрњикама  покошеног жита и јечма, дуж пруге бзих возова,у мору кукуруза сремске равнице. Недељом, пошто је овршила,она се одмара  испод дудова и игра…”

Стара Пазова “сазидана вредноћом словачкоим”

Како је Црњнски видео и дожевео  Стару Пазову пре 80 година “сазидану вредноћом словачком“?
 

 Шта се продавало на пијаци , четвртоком , на “каменмисаном тргу“ на који долазе и купци из Вардарске Бановине, Босне?

Зашто  је Црњански саветовао Пазовљанима да се”ману граничара”?

Чиме је био одушевљен  фарар пазовачки Владимир Хурбан Владиморов ?

Шта је све садржавала спрема девојачка? 

Шта све Словаци нису измишљали  да би продавали на пијаци,четвтком?

Како је доктор Влада Вереш, који ће касније посатти и лични пријатељ Црњанског, у Соколском дому, где је била и здравствен станица, свакодневно купао сељачку децу?

Како су сељаци, Словаци, Пазовљани,проводили дан одмора у читању, без алкохола?

 Зашто Словакиња ради крупни женски  ручни рад  па га продаје  на пијаци, док се србска девојка бави ситним  женским ручним радом ?

Шта је било на репертоару Друштва младих пријатеља позоришта? 

Да ли су написи  у Соколском дому попут оног “Тко Слове, тај соко” били нациналситичке узречце?

Црњански је одговоре  на сва ова  и друга питања која су пред њега постављали (и одговарали) његови сабеседници,   најугледнији пазовачки Словаци  са којима се састао (Владимир Хурбан Владиморов, фарар садашњи, докор Влада  Вереш, учитељ Фердо Клаћик, чешки легионар) опширно наводи у усвојој репортажи објавлејној под насловом 

НЕ ЗОВИТЕ ИХ ТОТОВИМА, НИТИ ЊИНУ ДЕЦУ ТОТИЦАМА, БРАЋА СУ НАМ ТО, СЛОВАЦИ.