Недеља Марса

НАСА је већ објавила да следећу летелицу на Марс намерава да пошаље 2020.г. Национални истраживачки савет САД је поднео извештај у којем се изражава сумња у то да могућности агенције одговарају њеним жељама. Осим тога, у извештају се тврди да многи дугорочни циљеви које је НАСА најавила, посебно пилотирани летови, засад нису наишли на подршку друштва. Извештај научнике враћа потреби да направе сукцесиван програм за освајање космоса. Могуће је да ће то бити у међународној сарадњи.

Под знаком Марса

У понедељак су у САД новинари упознати с најновијим резултатима истраживања апаратуре летелице на Марс Curiosity. Демантоване су гласине о томе да су на површини Црвене планете успели да пронађу органске материје, које сведоче о постојању живота. Органска једињења су заиста пронађена, али је велика вероватноћа да је то резултат запрљаности од саме летелице.

У уторак је у Москви одржана паралелна конференција за штампу. Разматрани су резултати рада руског неутронског спектометра ДАН на летелици на Марс. ДАН је истраживао распоред водоника у горњем слоју тла Марса. Водоник с великом вероватноћом означава постојање воденог леда. У рејону кретања Curiosity велики удео воденог леда у тлу на појединим деоницама је износио преко 4 процента. Још једна специфичност јесте горњи слој тла дубине око једног метра који представља двослојну наслагу: испод 20-30 сантиметара „сувог“ тла налази се слој у којем се садржи водени лед.

Одмах после извештаја о успесима Curiosity НАСА је објавила да следећу летелицу на Црвену планету намерава да пошаље већ 2020.г. Пројекат је, како се наводи у агенцији, део програма за проучавање Марса који још увек није детаљизован, а који је предвиђен за неколико година. Тако НАСА планира да учврсти свој водећи положај у истраживањима Марса и да начини следећи корак ка пилотираном лету.

Недавно, такође после још једног објављивања резултата рада Curiosity НАСА је одобрила израду и лансирање апарата за слетање InSight ради проучавања унутрашње грађе планете. Рок за пилотирано лансирање је 2016.г. И неколико месеци касније, нова летелица креће на Марс.

Како најављује НАСА нови пројекат је део петогодишњег плана буџета агенције. Изјава је важна, пошто велики пројекти имеју тенденцију раста. Истина, у случају с новом летелицом на Марс планирано је смањење вредности захваљујући понављању многих елемената, који су већ примењени на Curiosity. На пример, технологије лаког слетања уз помоћ „небеског крана“.

Пилотираном лету на Марс планиран је приступ и с друге стране. Представници НАСА и Роскосмоса су говорили о планираном годишњем лету на МКС, који треба да имитира лет до Марса. Иако на МКС неће моћи да се симулира главна опасност на путу, радијација, последице главног фактора лета, односно бестежинског стања, његови учесници Михаил Корнијенко (Русија) и Скот Кели (САД) ће моћи да искусе у потпуности.

Међутим, да ли ће НАСА или било која друга агенција имати довољно снаге и средстава да се крећу изабраним путем исто тако методично и доследно као у пројектима СССР «Месец» и САД «Аполон»? Или је еуфорија ових месеци само талас, који је подигао успех Curiosity, и који ће се повући, чим прође прво интересовање публике, подгревано жељом за новим сензацијама.

А заједнички проблеми...

Аутори реферата Националног истраживачког савета САД који се недавно појавио не доводе у питање сврсисходност истраживања Марса. Али говоре да у друштву још увек нема јединственог мишљења шта треба сматрати приоритетом у даљим истраживањима космоса и које циљеве треба реализовати пре свега. Између осталог, критикује се постојећи пилотирани програм агенције. НАСА је раније изражавала жељу да пошаље пилотирану експедицију на астероид до 2025.г. Међутим, овај план се још увек не сматра коначним ни у НАСА, ни у међународној заједници. Стање компликују и нејасноће везане за финансирање космичког програма: смањење буџета из протеклих година је прилично погодило управо планетарни програм због чега је НАСА била принуђена да изађе из европског пројекта «ЕгзоМарс».

Аутори се боје да су обим најављених пројеката и потреба за одржавањем постојећег персонала и уређаја неспојиви с буџетом. И предлажу агенцији да оптимализује инфраструктуру агенције, да активније сарађује с другим владиним агенцијама, приватним предузећима и страним партнерима и да смањи број програма које НАСА тренутно реализује. Аутори такође препоручују влади САД да повећа буџет агенције. Напокон, сматрају да ће у будућности освајање космоса бити највероватније међународно. И НАСА треба да развија свој програм тако да га учини привлачним и за друге космичке агенције.

Проблеми САД и Русије у космичкој науци имају нешто заједничко. Као и у САД, у Русији дуго времена није било јединствене стратегије освајања космоса, која ни данас није до краја донета. Нешто слично у аутоматским планетарним истраживањима почело је да се формира после катастрофе «Фобос-Грунта», који је очигледно показао потребу за дорадом различитих елемената међупланетарних експедиција. Резултат представља поновно разматрање програма за Месец, који сад нема само истраживачке, већ и техничке циљеве. Управо на експедицијама на Месец је планирана дорада технологија које ће бити потребне за пројекат «ЕгзоМарс», чији је учесник Русија постала након изласка САД.

Међутим, ови планови наилазе на нови проблем. Због кашњења с потписивањем нових уговора Роскосмоса с извођачима радова на мисијама за Месец они су на ивици прекида. Међутим, први старт треба да буде реализован већ 2015.г. Ово прети и пројекту «ЕгзоМарс», чији први апарат треба да стартује 2016.г.

Не ради се о појединачним мисијама, већ о читавом програму, који ће одредити будућност руске планетарне науке за деценију, а можда и дуже. Ако ово не буде постигнуто данас, друге шансе можда неће ни бити.

Олга Закутњаја,