Мишковићева офанзива на регион

„Делтино” пословно царство протеже се од Србије, преко Црне Горе, Републике Српске, ФБиХ до Бугарске. – На мети још шест земаља из комшилука.

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, успео је да сломи отпор словеначког тржишта, које је у последњих шест година неколико пута било гадљиво на српски капитал. Да ли је коначно један од најбогатијих Срба успео да сруши последњу препреку у својој офанзиви на регион? Када се баци поглед на регионалну карту „Делтине” империје, Мишковићево пословно царство протеже се од Србије, преко Црне Горе, Републике Српске, ФБиХ до Бугарске, мада се амбиције бившег потпредседника владе Србије, када је шеф кабинета био давно заборављени Станко Радмиловић, ту не завршавају и протежу до далеке Украјине.

Марш на Словенију је за власника „Делте” био очигледно од великог значаја, судећи по новцу који улаже у изградњу шопинг-молау љубљански спортски парк „Стожице”, који би требало да импресионира дежелу – два пута је већи од београдског „Делта ситија”.  Он није жалио пара па у предуговоруса словеначком компанијом „Греп”стоји цифра од 242,5 милиона евра, што је уједно и највреднији посао који је Мишковић склопио у региону. У трци за изградњу највећег тржног центра који ће се налазити под земљом, између стадиона и спортске хале, Мишковић је одувао шест жестоких конкурената. Иза леђа су му остали, између осталих, словеначки „Меркатор” и „Туш”, холандски „Мулти” и аустријска „Супернова”. После шест година Мишковић је коначно дочекао да се као инвеститор потпише испод објекта од 200.000 квадрата, двоструко већег од београдског „Делта ситија”. Компромис је нађен тако што ће шопинг-мол градити словеначка фирма, али по „Делтином” рецепту.

А Мишковићев дневник пораза из дежеле почео је да се исписује још 2002. године. Тада је покушао са трговинским ланцем „Макси” да уђе на тамошње тржиште. Иако је био на корак од договора, преговори су прекинути, а Мишковић је из Словеније испраћен написима да су његове паре сумњиве и речима да је као српски тајкун био близак Милошевићевом режиму.Званично, Словенци су Мишковића елегантно избегли понудивши му неодговарајуће плацеве на периферији Љубљане.

Три године касније, власник „Делте” поново је опипавао пулс тамошњег тржишта. Око је бацио на индустрију пића „Фруктал”. Међутим, директори овог предузећа из Ајдовшчине нису у предвиђеном року одговорили српском бизнисмену. Званично „не” никад није стигло на адресу српске фирме у Милентија Поповића. Мишковић је добио само усмено објашњење да у том тренутку Словенци нису били спремни за сарадњу.

Тамошња јавност најбурније је реаговала годину дана касније када је лик и дело Мирослава Мишковића поново васкрсло, али у улози купца на берзи и то за акције „Меркатора”. У причу се умешала и држава Словенија, доневши одлуку о докапитализацији овог трговинског ланца и тако избацила из игре све стране купце, укључујући и Мишковића.

Из нокаута се власник највеће српске приватне компаније подигао годину дана касније. Међутим, звезде му нису биле наклоњене ни када је договорио куповину 10 одсто акција месне индустрије „Крас”. Иако је наизглед успешан посао прослављен на богатој свечаној вечери са продавцима, већ ујутру су се Словенци напрасно отрезнили, па им је желудац поново постао осетљив на српске паре.

Већ навикао да га комшије испраћају као губитника, само три месеца била су потребна српском бизнисмену да преболи овај тржишни шамар. Иако грубо дисквалификован, у јулу прошле године осмелио се и дао понуду за куповину 29 одсто акција „Истрабенца”. Понуда „Делте” опет је била најбоља. И опет је скрајнута.

Иако је пре два дана у Љубљани потписан само предуговор, што формално значи да је посао још на дугом штапу, Мишковићу су, судећи бар према реакцијама јавности и третману који је добио од тамошњих званичника, звезде словеначког неба коначно наклоњене.

Ако је са Словенцима водио дуготрајан трговински рат, са Милом Ђукановићем је много лакше завршио посао. У Црној Гори већ су отворена три „Макси” супермаркета и два „Мини Максија”, а граде и „Делта сити”, који вреди 43 милиона евра. Овај тржни центар ће врата за посетиоце отворити на јесен.

Од септембра прошле године „Делта” је власник бугарског ланца „Пикадили”, а баш јуче у Варни отворен је тринаести продајни објекат у тој трговинској мрежи. Према подацима из „Делта Максија” инвестиције у Бугарску до краја године достићи ће суму од 100 милиона евра. План је да се до краја 2008. године отвори још осам хипермаркета и супермаркета у различитим градовима у Бугарској. „Делта Макси” у Софији гради и дистрибутивни центар који је највећи у Бугарској и чији завршетак је планиран за април 2009. године.    

Пре тачно годину дана, овај српски бизнисмен купио је и трговински ланац „Тропик” у Босни и Херцеговини за који је платио 35 милиона евра.Посланици Народне скупштине Републике Српске прихватили су недавно Одлуку о продаји акција државног капитала у Робној кући „Боска” Бањалука према којој ће нови власник овог предузећа бити конзорцијум „Делта-Зекстра” који је за 58,52 одсто акција „Боске” понудио три милиона евра, преузимање свих 254 стално запослених радника, инвестирањеод три милиона евра и измирење осталих обавеза фирме.

На мети Мирослава Мишковића до краја године су још три тржишта из региона: Албанија, Македонија и Украјина. До 2012. године „Делта” би требало да се појави и на тржишту Хрватске, Молдавије и Румуније.