Субвенције за станове опет стале

 Национална корпорација, без икакве најаве, пре неколико дана обуставила исплату државних субвенција за стамбене кредите. – Нове исплате од 1. јула
Држава оставила на цедилу купце станова који су рачунали на субвенцију (Фото Д. Јевремовић)

Сам бог је погледао наше клијенте кад су пре неколико дана узели даљински у руке и упалили телевизор. Таман када је требало да потпишу купопродајни уговор у суду, на вестима су чули да је исплата субвенционисаних стамбених кредита обустављена, каже Нина Кон, адвокат у Агенцији „Алка”.

Срећом да су то сазнали из медија, јер су куповали стан од 100.000 евра, па је депозит који су морали да положе износио 10.000 евра, додаје наша саговорница.

– Изгубили би толики новац. У таквим ситуацијама све зависи од добре воље продавца. Наше клијенте који узимају субвенционисане кредите саветујемо да у уговор обавезно унесу клаузулу да им се депозит врати ако дође до застоја. То у пракси иде врло тешко, јер продавци неће да прихвате да потпишу такве уговоре – истакла је Нина Кон.

Шта би било да клијенти агенције „Алка” те вечери нису укључили телевизор. Баш као и многи ових дана остали би и без стана и без капаре. Што је још горе, овакав стрес, у режији државне администрације, корисницима кредита није приређен први пут.

Питали смо надлежне због чега је толики проблем да грађане и банке на време упозоре да су новчане залихе утањиле и тако их поштеде беспотребних трошкова и нервирања.

У надлежном Министарству финансија, које одобрава новац за субвенције стамбених кредита, јуче су истакли да је то посао Националне корпорације за осигурање кредита (НКОСК).

– Новац за друго тромесечје је потрошен и зато је та процедура заустављена. Од првог јула, млађи од 45 година ће поново моћи у банкама да конкуришу за овакве зајмове – рекли су у Министарству финансија.

На питање зашто грађани увек за овај проблем сазнају из медија, Александар Јовић, директор корпорације, уверавао нас је да није на њему да их обавештава.

– То је програм Владе Републике Србије који ми само спроводимо. Одговорност је на Министарству финансија које тај пројекат финансира – одговорио је.

Да не жели лоптицу одговорности да пребацује из једне институције у другу, Јовић је рекао так када смо му пренели какав смо одговор претходно добили у министарству.

Ако НКОСК не жели преко медија да узнемирава јавност, зашто макар банке, које су једна од карика у овом ланцу, није званичним дописом обавестила о финансијским проблемима, гласило је наше питање.

– Банкари су на неки начин били обавештени – уверавао нас је Јовић.

На који начин, питали смо.

– Мирко Цветковић, министар финансија, саопштио је у четвртак грађанима да пара нема – одговорио је Јовић.

Иако званично нису обавештени о овом најновијем застоју, банкари већ од марта, како незванично сазнајемо, саветују своје клијенте да се уместо субвенционисаних преоријентишу на комерцијалне кредите. Мада и швајцарска национална валута ових дана јача, па ће досад најповољнији вид задуживања изгледа морати да поскупи. За оне који играју на сигурно, остају само кредити у еврима који су, за наше прилике, за сада скупи.

– Још од мартовског проблема са софтвером, исплата ових зајмова иде „на кашичицу” и преко везе – кажу у једној банци.

Већина банака са којима смо разговарали и даље прима захтеве. Комерцијална банка, на пример, саветује своје клијенте да се најпре распитају у Националној корпорацији када ће бити одобрен новац, па тек онда, ако се то уклопи у њихову рачуницу, да поднесу захтев за ову врсту позајмице. Банка Интеза тренутно има 19 клијената који чекају 1. јул, када ће државни новац бити обезбеђен. У Евробанци ЕФГ објашњавају да процедура одобравања траје две недеље, али да ће они који су поднели захтеве морати да се стрпе до 1. јула. У Рајфајзен банци истичу да су овог пролећа одобрили много мање кредита него прошле године.

Овакви резултати не чуде, кад је за мало више од годину дана исплата оваквих кредита обустављана неколико пута. Први пут, крајем фебруара прошле године, ове зајмове је зауставила држава на десет дана. Друга обустава била је у првој половини маја 2007, а исплате стамбених кредита настављене су у јуну. Трећа обустава десила се у фебруару због усклађивања буџета, а четврта у априлу, наводно због софтвера.

Званично, технички проблем је решен врло брзо, а у пракси било је мало оних који су осетили тај бољитак.

-----------------------------------------------------------

Поскупљује „швајцарац”

Инфлација у Швајцарској, проузрокована растом цена нафте и хране, али и јачање њене валуте могли би да проузрокују незнатно повећање рата наших грађана који отплаћују стамбене кредите индексиране у „швајцарцима”. Уколико се Централна банка Швајцарске одлучи да повећа базну каматну стопу, камате за стамбене зајмове наших грађана би у том случају порасла за 0,25 одсто. Дакле, онај ко се задужио 30.000 евра, требало би да очекује да му месечна рата буде увећана за четири–пет евра.

Горан Николић, економски аналитичар Центра за истраживање Привредне коморе Србије, каже да постоји реална шанса да швајцарска централна банка повећа базну каматну стопу са 2,75 на три одсто. Кључни разлог је што је инфлација на међугодишњем нивоу догурала до 2,9 процената, што је знатно више од циљаних два одсто.

– Ово може да се одрази и на евентуални раст франка. За наше грађане то конкретно значи да ће доћи до повећања такозваног ЛИБОР-а, референтне каматне стопе за позајмицу међу банкама на међународном тржишту, на основу кога се обрачунава камата за стамбене кредите индексиране у швајцарским францима. Он тренутно на шестомесечном нивоу износи 2,89 одсто – објашњава Николић.

Већина банака тромесечно каматну стопу усклађује са променом ЛИБОР-а. Мада има и оних које су у уговору назначиле да камату могу да промене у складу са својом пословном политиком.

Тако је Евробанка ЕФГ недавно повећала камату са 5,1 на 6,1 одсто за све клијенте којима су рате индексиране у „швајцарцима”. Све банке омогућавају својим клијентима да позајмице пребаце у евре. Код неких је та услуга бесплатна, док има и оних који провизију на остатак дуга наплаћују од један до три одсто.