Има ли код нас економске демократије?
Још се није ни осушило мастило са гласачких листића на недавно одржаним изборима, а грађани су се наново морали суочити са карикатуром овдашњег политичког система уобичајено називаног владавина народа.
Да ли је у оваквом стању друштва могуће остварити пристојан ниво економске демократије или су, пак, њени појавни облици у виду акционарских друштава пуке копије друштвеног безнађа? Могу ли инвеститори остварити своја права у компанијама у којима су мањински власници или се све своди на одомаћену изреку о количини пара и музике која их прати?
У јеку борбе овдашњих политичких елита да попуне места републичког парламента и изаберу носиоце извршне власти, широм земље одржавају се скупштине акционара – заседања највишег органа власти у компанијама које послују у облику корпоративне форме.
На овим местима сваки акционар може добити јасну слику о пословању своје компаније у протеклој години и њеној даљој перспективи, поставити питања о свим аспектима пословања, гласати за органе компаније уколико има довољан број гласова, као и учествовати у доношењу одлуке о расподели добити итд.
Но, да ли су ова номинална права истинско отелотворење демократије у пракси или, пак, штуро испуњавање сувопарних законских норми?
Док у демократским политичким системима један човек носи један глас, у економским демократијама важност гласа се мери количином капитала који се репрезентује што је једно од основних корпоративних начела.
Наравно, оваква поставка ствари једино омогућава напредак и развој акционарских друштава, иначе би било бесмислено улагати средства у ове привредне субјекте. И док се носиоци крупног капитала, пре свега већински власници компанија, лако боре за остварење својих права, како стоје ствари са малим акционарима?
Као и у политичким системима, развијеност економске демократије мери се нивоом заштите мањина односно права малих акционара. Осим на редовним скупштинама, мали сувласници корпорација и током године могу остваривати своја права: имати увид у сва документа друштва, постављати питања управним органима и сл.
Поред овога, сви акционари не морају чекати наредну годишњу скупштину на којој би гласали за органе друштва, већ имају могућност свакодневног исказивања воље путем купопродаје акција на берзи. Куповина и продаја акција компаније није ништа друго него “гласање” о поверењу управи која, за разлику од политичара, има овај вид непрестане контроле.
Свакако, акционари компанија у којима постоји доминантан власник, могу на берзи па и скупштини гласати до миле воље, али ће њихова судбина у великој мери бити у рукама већинског власника. Стога, у економским демократијама, квалитет надзора и контроле, нарочито ових најмоћнијих учесника на тржишту, од стране врховног регулаторног тела (Комисије за хартије од вредности) у великој мери одређује судбину малих акционара.
Положај Комисије у оквиру целог финансијског система и њена снага кључне су претпоставке да се кршења права мањинских акционара сведу на минималну меру.
А како се може угрозити економска демократија, били смо сведоци протеклих година у којима је интезивиран развој домаћег акционарства. Прекрајање пословних резултата од стране већинског власника (пандан крађи избора у политичким демократијама), трансфер добити на повезана лица (налик проневери новца од стране политичких елита), кршење равноправности акционара нелегалним докапитализацијама или њиховим покушајима, скривање јавних информација и сл. су само неки од појавних облика који успоравају развој економске демократије.
Наравно, њеној учмалости доприноси и стагнација политичког система у оквиру кога се развија док су главне последице јаке политичке кризе пад цена акција и ниски промети услед апатије берзанских гласача. У екстремним ситуацијама, инвеститори одлучују да у потпуности напусте тржиште, што би преведено на политички систем значило масован егзил грађана. Иако бег капитала није погубан као одлив најпаметнијих и најспособнијих људи, он прилично поуздано наговештава будуће изгледе економије и друштва у целини.
Отуда све напредне политичке елите стављају развој економске демократије на веома важно место јер се само тако могу придобити знатне инвестиције. Сваки други приступ, нарочито онај заснован на политичкој демагогији и популизаму, на овом пољу тешко може постићи чак и краткорочне ефекте. Посматрајући актуелни тренутак домаћег тржишта капитала то је више него јасно.
- Извор
- B92
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »