Власти у Сарајеву зарађују на имовини СПЦ

Већи дио имовине Српске православне цркве у Сарајеву налази се у центру града, која јој након посљедњег рата никада није враћена. Углавном су то пословни простори и станови на атрактивним и изузетно скупим локацијама у граду. Власти у Сарајеву не враћају ту имовину, зато што имају финансијске користи од тога, рекао је у интервјуу за "Глас Српске" парох сарајевски, Вања Јовановић.

На којим се локацијама у Сарајеву налази имовина СПЦ? ЈОВAНОВИЋ: Већи дио имовине Српске православне цркве у Сарајеву налази се у центру града, која јој након посљедњег рата никада није враћена. Углавном су то пословни простори и станови на атрактивним и изузетно скупим локацијама у граду, који никада нису национализовани и чији је једини власник црквена општина. Српска православна црква има доста имовине у Сарајеву.

Ти простори су дати некоме, и сада им треба рећи да се иселе. Људи су добили обећање да ће, због својих заслуга, остати у тим просторима и салонским становима.

Да ли је имовина СПЦ правилно евидентирана у земљишним књигама?

ЈОВAНОВИЋ: Постоји дио имовине, која никада није национализована, а гдје СПЦ не може ући у посјед. Јако пуно је нелегалности, поготово у земљишним књигама.

Сваких шест мјесеци, на примјер, вадимо неке податке и сваки пут имамо неко ново стање. Веома је интересантно да за сваки тај земљишно-књижни извод увијек имате неку другу квадратуру за исти објекат. И то је оно што мене лично плаши, јер доћи ћемо у ситуацију да ће, након свих тих нелегалности које су учињене, бити јако тешко да се стање врати на првобитно.

Став цркава и вјерских заједница је да се питање наше имовине рјешава са свима осталима. Нисмо и нећемо тражити ексклузивно право да се враћа имовина само нама, него свима који су оштећени. Власти у Сарајеву не враћају ту имовину, зато што имају финансијске користи од тога.

 Има ли помака када је у питању рјешавање питања враћања имовине Српске православне цркве у Сарајеву?

ЈОВAНОВИЋ: Обраћали смо се безброј пута разним институцијама власти свих нивоа - од државе, кантона, општине. 

Никада до сада нисмо имали конкретан састанак нити разговор о том питању. Глупост је помислити да ће СПЦ тражити да јој се да дио земље гдје је сада сједиште Савјета министара БиХ и заједничких институција. Aли, морамо напокон сјести и разговарати, почети правити конкретне кораке. Не можемо тражити "Зетру" која се налази на православном гробљу, али морамо разговарати о томе.

 Зграда сарајевске Богословије је одузета и национализована након Другог свјетског рата и дата Економском факултету који се проширио. Докле су стигли преговори о враћању те имовине и евентуални повратак Богословије у Сарајево?

ЈОВAНОВИЋ: Зграду сарајевске Богословије одузели су комунисти као пословну зграду, иако је била школска. Изграђен је и додатак те зграде на црквеном земљишту.

Та зграда је 1991. године враћена одлуком Извршног вијећа тадашње БиХ.  Економски факултет се почео пресељавати и онда је почео рат и сада имамо ситуацију какву имамо. Уопште нису у питању финансијска средства да се тај факултет пресели. Aмеричка амбасада је исплатила одређен новац. Питање враћања Богословије је искључиво ствар политичке воље.

 Постоји ли шанса да се Богословија, ипак, врати у Сарајево?

ЈОВAНОВИЋ: Не, јер нема гдје. Сарајево је, нажалост, најнегативнији примјер. У Бањој Луци имате дио имовине који је враћен Исламској заједници. Римокатоличкој цркви је враћен дио имовине гдје су организовали Римокатолички школски центар. Ми то немамо.

 Да ли је СПЦ враћено ишта од одузете имовине након посљедњег рата?

ЈОВAНОВИЋ: Само два пословна простора од 150 до 200 метара квадратних, и то је све.   

Односи оптерећени питањем имовине

 Која су то отворена питања између СПЦ и БиХ која су протеклих година нарочито оптерећивала односе?

ЈОВAНОВИЋ: Ја знам да то сада звучи сувише материјално, али јесте питање имовине и враћање имовине. Морате схватити да је 70 одсто културно-историјских добара у БиХ у власништву цркава и вјерских заједница, а искључиво смо ми ти који су позвани да се старају о томе и да просто немамо финансијских и материјалних могућности, барем када је у питању СПЦ у Федерацији, да покријемо све те потребе.