Матица жмури, Хрватска отаљава

Хрватска не спречава отворено повратак нашег живља,али је чињеница да не ради довољно, у мери у којој је обећала.Актуелна власт у Србији скоро ништа не чини да конкретније, доследније помогне нас у Хрватској- каже Александар Милошевић

У овом моменту српско становништво у Хрватској не може бити посебно задовољно својим положајем.Међутим, ако се има у виду, кроз каква смо све искушења као народ пролазили, и на какве препреке су уназад десетак година наши сународници наилазили, па чак по повратку и убијани, сада се, у том смислу, ситуација стабилизује.У сваком случају, предстоје нам године борбе за што бољи статус у овој држави.То за каже за Кишобран Александар- Саша Милошевић, председник Срског Народног вијећа у Хрватској говорећи о тренутним проблемима српског живља у овој суседној држави.
    
Тврдите да се однос хрватске власти према Србима донекле поправља!?
    
– У односу на претходне године, свакако. Положај српског народа у Републици Хрватској, по мојој процени , је приметно бољи, али да будем искрен и ово „ боље” је за нас Србе прекасно.И то из више разлога.
    
Како то мислите, прекасно !?
    
 – Да будем јасан, у првом реду, утисак је, да се са организованим повратком Срба прилично затајило и закаснило.Ту мислим на државу Хрватску.Сад је у неким крајевима државе парадоксална ситуација. Постоје куће које су изграђене за српске породице, али су оне пусте, ненасељене. Касно, јер су се људи, тамо где су нашли уточиште, а расејани су по целој Србији, Војводини, прилагодили, прошли нагоре године и сада не желе да дођу у Хрватску .Мислим да не желе и због страха, јер признаћете, све те породице су отишле , спасавајући на тај начин своје главе.Да не говорим о фамилијама које су дефинитивно напустиле Балкан и отишле у западне земље, Америку, па чак и Аустралију.
    
Колико је кућа за српске породице до сада обновљено из државне касе, а колико се планира?
    
–Колико знам до прошле године изграђено је око 12, 5 хиљада кућа за повратнике.од тог броја половина је намењена српским породицама.Планира се такође у овој и наредној години изградња још 20 хиљада домова за протеране, а чак 80 одсто намењено је за наше сународнике.
    
У којим се срединама српски живаљ најтеже опредељује за повратак?   
 
–Можда ће вам звучати невероватно, али је истинито.У 21. веку у Хрватској нека села и то већином српска, од после рата још немају струју.Дакле, до сада није урађена електификација за бројна наша села.Према подацима којима располажем, са Владом Хрватске 2006. године склопљен је споразум о електрификацији преко 200 српских села..До сада се није пуно одмакло, а да не говорим о тоталној запушености путне мреже..Бројни путеви су неасфалтирани.Ко ће онда да дође и када му изградите кућу, ако нема струју, ако нема пут?Шта се онда нуди њима и њиховој деци, какав квалитет живота?
    
Да ли има инцидената, и у ком броју, с обзиром да се неке повратничке породице у Хрватској морале да траже поново спас од мржње, претњи, па чак убистава?
    
–Ако се сећате, медији су о томе писали пре четири, пет година. Било је овде прилично веизвесно. Инциденти су били чести, а наш живаљ незаштићен. Ме ђутим, околности су, у том смислу, сада много боље. Ако Хрватска хоће да буде део напредене, демократске Европе, она хтела, или не , мора да поштује друге народе који у њој живе.Мора да поштује европске стандарде.Прошле године забележена су 42 инцидента на Србе, неупоредиво мање него претходних. Хрватска полиција ревносније обавља свој посао.Утисак је да вишегодишњи притисак полако попушта.
    
Хрватски политичари неретко, када говоре о Србима повратницима „ баратају ” цифром од преко 150 хиљада. Шта је реалност?
    
–Званично се вратило око 130 хиљада, али то званично пишите под знацима навода.Јер , огромна већина, половина од тог броја је дошла , обновила документа, како би могли да остваре своја права, рецимо из пензионог фонда, издејстују документацију о власништву куће, или имања.Онда земљу, грађевинске објекте продају и дефинитивно напуштају своја огњишта.Таких је све више.И због тога вам кажем, све је стигло прекасно. Према мојим сазнањима требало би да се у Хрватску врати још око 100 хиљада Срба, али кад ће и да ли ће, време ће показати.Плашим се да будућност нимало није ружичаста.Проблем је , између осталог, и што им држава не обезбеђује никакаве услове за живот, привређивање. У селима где су Срби, нема школа.Људи обично долазе, али или немају, или остају без посла. Привредна је криза, и она се, у првом реду, сурсвава на Србе.Како онда људи да прехране своје породице, да школују децу и где да их шаљу у школу?
    
Где видите решање проблема? Да ли ће Срби временом нестајати , одлазити из Хрватске, као народ без перспективе? Колико се матица брине о вама?
    
 – Хрватска не спречава отворено повратак српског становништва.Али је чињеница да не ради довољно, или барем у оној мери у којој је обећала, потислала споразуме и обавезала се.И то је једна врста бојкота, јер зашто се не чини више да се помогне Србима? И у томе је одговор.Нажалост званична , актуелна власт у Србији скоро ништа не чини да конкретније, отвореније, доследније помогне нас у који смо у Хрватској.Као да их се ниша не тиче. Срби у Хрватској се осећају запостављеним, заборављеним, напуштеним, пониженим.Ко ће да мисли и ради у интересу сопственог народа, ако не државници и политичари у самој матици.Тако је у свим озбиљним, организованим, стабилним државама.Србија је, очигледно, када смо ми у питању „ затворила” очи, а кад ће прогледати, и да ли ће, то ћемо видети.Нама у Српском народном Вијећу остало је да се сами боримо. Сада смо у фази када се поново покушавамо да формирамо српске културне институције, просветна, спортска друштва , али и да побољшамо положај наших медија који није на завидном нивоу.