Интернет за децу све опаснији

Сексуалне понуде непознатих људи преко интернета добило је 19 одсто средњошколаца у Србији. Чак три одсто је на њих и одговорило, а три момка су имала и озбиљне проблеме због такве комуникације. То су, наиме, показали резултати истраживања Министарства омладине и спорта за потребе израде стратегије за младе. Очигледно је да млади не познају довољно опасности које их вребају на интернету и како треба да се заштите, закључује се у истраживању, а чини се да ни родитељи о томе не знају довољно.

„Сваки дан, најчешће после подне, идем на форуме и четујем. На интернету проведем око два и по сата дневно на месинџеру, мајспејсу и играм он-лајн игрице. Налазим се с другарима док играм игрице и четујемо. Моји другови чак и три пута више времена проводе на интернету”, објашњава за „Данас” петнаестогодишњак из Београда.

Једино истраживање о безбедности деце у собама за четовање спровела је невладина организација АСТРА. Током 50 сати четовања са виртуелном девојчицом од 15 година контактирало је 457 особа, махом мушког пола, од малолетника до старијих од 50 година. Истраживање је показало да се током четовања јављају не само назнаке, већ и експлицитне форме сексуалног узнемиравања, педофилије и врбовања. Од 457 контаката с непознатим особама, сексуално узнемиравање примећено је у чак 125 случајева.

„Доста се говори о опасностима на интернету и он-лајн предаторима али се нико није озбиљније бавио том темом, јер већина људи још не схвата озбиљност сајбер криминала. Људи мисле да се то не дешава у Србији и због тога Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал до сада није било пријава због угрожавања безбедности деце”, објашњава за Данас специјални тужилац за високотехнолошки криминал Лидија Комлен-Николић и додаје да у свету постоје посебне полицијске јединице које се баве праћењем он-лајн предатора, па чак и улазе у комуникацију са њима.

Према њеним речима ступање у он-лајн комуникацију искључиво зависи од свести младе особе. Она је добровољна и започиње се приступањем форумима, коришћењем месинџера или остављањем личних података на одређеним сајтовима. За разлику на пример од Америке, у Србији не постоје организације које се баве обучавањем родитеља ради праћења активности деце на интернету.

„Прво постоји обавеза родитеља да прате активности свог детета, па тек онда њихова права. Као што на телевизору имате child lock, слична врста заштите постоји и у виртуелном свету. Проблем је што родитељи слабо познају ту врсту заштите, а деца која имају приступ интернету имају предност”, указује Комлен-Николић. На однос родитеља према он-лајн садржајима утиче и такозвана информациона неписменост. Ако родитељи сами не користе рачунаре, немају никаквог увида ни у оно што њихова деца раде у виртуелном свету. Иако постоје техничке могућности којима би родитељи филтрирали, односно цензурисали садржаје за којима деца трагају и веб адресе које посећују, наши саговорници истичу да они то недовољно или ретко користе.

„Деца су технички напреднија од родитеља, па је шанса за контролу умањена. С тим проблемом се суочавају и развијеније земље од Србије. Наша је предност, нажалост, што очекујемо да они пронађу системско решење које ће на тај проблем адекватно одговорити док се ми још бавимо популаризацијом интернета и повећањем броја корисника”, објашњава директор Републичког завода за информатику и интернет Слободан Вучковић.

Као техничко решење он наводи и специјализоване безбедне интернет провајдере, који деци омогућују приступ само провереним садржајима. Осим тога, већина претраживача нуди филтрирана претраживања за децу. Претраживање се користи као и код осталих претраживача, али се сајтови с неприкладним садржајем не приказују у резултатима. На пример, садржај за децу филтрирају Yahooligans и ALTAVISTA Family Filter, али засад раде само на енглеском језику.

„Републички завод за информатику и интернет сарађује са америчким Универзитетом Џорџ Вашингтон на изради студије утицаја интернета и ИКТ-а на пораст злоупотреба. У пројекат ће бити укључене и сродне институције из региона, како би израдили и план активности на њиховом сузбијању”, најављује Вучковић.

Европска комисија предложила је нови програм безбеднијег интернета, који предвиђа оснивање националних контактних пунктова за пријављивање илегалних он-лајн садржаја и штетних облика понашања. Наглашено је да треба пријавити материјале повезане са сексуалним злостављањем деце и претераним форсирањем талента или способности детета на његову штету.

И Србија је потписала додатни протокол Савета Европе у октобру месецу 2007. године, који се односи на тему дечије порнографије и безбедности деце на интернету.