Најновије свједочење да је Изетбеговић дијелио БиХ

Миомир Жужул, који је 90-тих обављао високе дужности у хрватској влади и био судионик свих мировних преговора, свједоћи у Хагу у случају "Прлић и други" на позив обране Јадранка Прлића која је с извођењем доказа почела у понедјељак (5. 5. 2008.).

"Само два дана након споразума о конфедерацији с Хрватском Алија Изетбеговић потписује сличан споразум с Радованом Караџићем, а да то није споменуо хрватској страни. Ради се о споразуму који предвиђа републике унутар уније БиХ, а у садржају је интересантно да Изетбеговић потписује могућност издвајање српске стране након двије године", изјавио је Жужул.

На питање адвоката обране Јадранка Прлића, Мишаела Г. Карнаваса је ли на дјелу прекрајање Босне и Херцеговине, Жужул је потврдно одговорио.

"Да, то је давало могучност прекрајања БиХ", рекао је Жужул.

С тим у свези је посвједочио да је Изетбеговић у паузи преговора у Женеви у прољеће 1993. Туђману предложио прикључење западне Херцеговине Хрватској.

"Изетбеговић је то сасвим изравно предложио, али Туђман није прихватио такав разговор и мој је дојам био да је изненађен", рекао је Жужул.

Према његовим ријечима, Туђман је дао до знања да то не може бити солуција кризе у БиХ, а нити рјешење статуса босанскохерцеговачких Хрвата.

"То није рјешење које може бити прихватљиво", пренио је Жужул ријећи тадашњег хрватског предсједника.

Присјетио се да му је исто искуство с Изетбеговићем пренио и тадашњи хрватски министар вањских послова Мате Гранић, али је "тај приједлог укључивао и територијално одредење јер су се спомињале опћине".

"И тада је Туђман одбио разговарати о таквом рјешењу", рекао је Жужул позивајући се на Гранићеве ријечи.

Жужул је, говорећи о половини 1991. године опиао општи оквир унутар којег се воде расправе о рјешавању кризе у СФРЈ.

Он је казао да су Словенија и Хрватска заговарале конфедерацију по узору на земље Бенелуx-а, али Србија и Црна Гора о томе нису жеље ни разговарати већ су тражиле још унитарнију Југославију, па је било кључно што ће рећи Изетбеговић и македонски предсједник Киро Глигоров.

"Они су били ближи ставу Београда... а Изетбеговиц је у више наврата поновио да је БиХ спремна остати и у тој крњој Југославији", казао је Жужул.

"Инклинирао је Србији чак и након што је почео рат у БиХ", додао је Жужул како преноси ФЕНА.

На горње Жужулове изјаве је одмах реаговао Бакир Изетбеговић преко Аваза у сриједу 7. маја 2008. ријечима:

"Није то први пут да се то прича. Али, никада нису то причали кад је Алија био жив, док је могао да то демантује. Тек кад је он умро онда је та прича почела. То су будалаштине. Нека Жужул докаже то што говори. Нека покаже папире, било какве доказе за те небулозне тврдње."

Међутим, једини који овдје лаже је Бакир Изетбеговић. Док је Алија био жив веома често је оптуживан од разних БХ и иностраних политичара да је управо он кључни извођач пројекта подјеле БиХ. Ево на примјер, шта му је генерал Сефер Халиловић говорио јавно, о истој ствари о којој и Жужул говори:

"Ако си због година или старости заборавио, подсјећам те да си 16. септембра 1993. године са Момчилом Крајишником тајно потписао Заједничку декларацију о подјели БиХ на три етничке републике, која у ставу пет каже ''да оформимо радну групу за посебна питања која се односе на територијално разграничење између двију република у будућој унији БиХ, укључујући источну Босну'', а два дана прије тога са Туђманом си потписао Декларацију о бошњачко-хрватском разграничењу. И у једном и у другом тајно потписаном документу стоји да се Република Српска и ХР Херцег Босна, након двије године, могу референдумом изјаснити желе ли остати у унији БиХ или се прикључити Србији и Хрватској"

Сјетимо се да тада Алија Изетбеговић није одговорио на оптужбе генерала Халиловића што је Халиловић с подсмјехом тада коментарисао ријечима: "Алија се брани шутњом."

Алија се једино и могао бранити шутњом јер су докази против њега били толико документовани (касније објављени у Халиловићевим књигама "Државна Тајна") да му је једино преостајало да се ушути и чека да се прашина слегне. У ствари, Изетбеговић се "бранио шутњом" не само када су Халиловићеве оптужбе у питању, него увијек када год би неко изнио нове доказе да је он у ствари кључни извођач подјеле БиХ.

Исто се догада и данас. И Бакир Изетбеговић брани Алију шутњом тамо гдје нема никакве шансе у полемици са другом страном. На примјер, он шути о оптужбама Ибрана Мустафића да нам је Алија Изетбеговић подметнут од стране српских обавјештајних служби са циљем да подијели БиХ. У многим интервјуима послије изласка из штампе књиге "Планирани хаос" Ибран Мустафић овако говори о формирању Изетбеговицеве СДА, као прве "националне странке" у БиХ, како преноси ПРЕСС РС:

"Нико није толико наиван да поверује да се у тим временима могла формирати нека политичка партија која претходно није прошла детаљне провере југословенских обавештајних служби! Неко је морао дати сагласност за формирање прве националне партије у БиХ. Обавјештајне службе су имале потпуну контролу над сваким сегментом живота у Југославији, а КОС, као војна обавештајна служба, имала је примат над свим сличним агенцијама", каже Мустафић.

Мустафић је Изетбеговића оптужио и за дешавања у Сребреници 1995. године.

"Изетбеговић је гробар БиХ! Он је последњи, а не први председник државе, како га често називају његови слепи следбеници. Додао бих и да је Изетбеговић највећи гробар бошњацког народа! Он је један од главних актера планираног хаоса у Сребреници 1995. године! Тај човек је за време трајања геноцида у Сребреници отпутовао у Зеницу где је састанчио са Главним одбором СДА и комплетним руководством Армије БиХ! Замислите да данас у Херцеговини бесни пожар, а сва ватрогасна удружења састанце у Сарајеву или Бањалуци и праве планове за заштиту од пожара за следећу годину!? Очигледно је да је Сребреница свесно жртвована и да су сви "ватрогасци" били намерно удаљени са места несреће", рекао је Мустафић.

Дакле, када је Мустафић у питању онда Бакир Изетбеговиц брани шутњом Алију, јер зна да нема шансе да га одбрани аргументима. А када је Миломир Жужул у питању онда га брани "патриотизмом" у стилу "Жужул је Туђмановац, наравно да ће лагати на нашега Алију." Међутим, ко мало боље прати прилике у Хрватској зна да су тамо једини који бране Алију и чак фалцификују историју да би сакрили Алијину удбашку природу управо Туђмановци, који су сада окупљени око Мире Туђмана.