Руски компас светских високих школа

Русија формира свој сопствени међународни рејтинг водећих универзитета. Министарство образовања већ ради на њему. Претпоставља се да ће руски навигатор светских универзитета узети у обзир месне особине високе школе и побољшати став Русије на светском образовном тржишту. Рејтинг мора да буде завршен идуће године.

Министрство образовања и науке већ давно говори о неопходности формирања руског навигатора светских универзитета. Реч је о томе да чак и најбољи руски универзитети, рецимо, Московски државни универзитет Ломоносов или Национални истраживачки нуклеарнрни универзитет (НИНУ) МИФИ, због не баш објективних разлога заузимају ниска места међу водећим светским рејтинзима високих школа. Они нису међу 200 најбољих универзитета на списку за 2012.-2013. године према верзији Times Higher Education. Лидери су као и увек универзитети САД и Велике Британије Калифорнијска технолошка висока школа, Стенфорд, Оксфорд и Харвард.

Иначе, експерти су више пута скретали пажњу да нису многи рејтинзи праведни и уствари, и због методологије. Они су политизирани и пристрасни. Већина страних навигатора високих школа велича англосаксонску високу школу и њене каноне. Дакле, нису сви међународни рејтинзи актуелни за Русију, - сматра шеф омладинског инжинириншког центра НИНУ МИФИ Дмитриј Михајлов. Ти навигатори се састављају у вези са западним потребама тржишта, западним менталитетом и захтевима послодаваца за апсолвенте, - каже Михаолов. - Код нас се они нешто разликују.

Осим тога, руски универзитети су током дужег периода другачије градили свој рад у односу на западне. Брзе промене су веома сложене. Сматра се да су високе школе Русије додељивале већу пажњу образовању у односу на науку, док су западни универзитети развијали и једно, и друго. Данас у међународним ретинзима – и у Times, и у QS World University Ranking, и у Шангајском академском рејтингу, - резултати научних истраживања, цитирање, публикације и научне награде заузимају велико место у оцени, - каже директор Института развоја образовања Високе школе економије Ирина Абанкина. – Ако се суди према тој оцени, наше високе школе заиста заостају.

Руске високе школе су дуго биле ограничене у смислу финансирања, те нису могле да позивају стране професоре и организују велики број научних специјализација у иностранству, - каже и ректор Московског физичко-техничког универзитета (МФТУ) Николај Кудрјавцев. Данас има више таквих могућности, - каже експерт. Иначе, јасно је да је тешко одмах надокнадити пропусте.

Руски универзитети губе и у другим критеријумима – например, процена високе школе са гледишта апсолвената и послодаваца. Реч је о томе да у Русији нема сталног мониторинга таквих показатеља.

Хит-параде високих школа почињу да се котирају и тада, када иза њих стоји реални новац. Рецимо, стекао је реноме Шангајски рејтинг. Он је први пут извршен по наруџби владе Кине пре 10 година. Ранжирање западних високих школа је било потребно због тога да би у најбоље били послати кинески млади. Односно, иза рејтинга су уследели новчани токови. Он је данас један од најауторитативнијих.

Коју ће тактику изабрати Русија при стварању свог компаса светских високих школа, за сада није познато. У сваком случају руске високе школе имају задатак да побољшају свој реноме на светском образовном нивоу. Ради тога је потребан нови навигатор, који би између осталог узео у обзир праву руску реалност високих школа и изнео предности руског високог образовања, - сматрају експерти.

Задатак руског навигатора светских универзитета се састоји пре свега у уређивању домаћег система високог образовања, откривању јаких и слабих играча, - сматра један део експерата.

Навигатор ће открити и универзитете-аутсајдере. Није искључено да ће их Министарство образовања укинути током будуће реорганизације високог образовања – њиховог спајања и упијања, - сматра експерт Сверуског фонда образовања Олег Сергејев. У Русији има сувише много универзитета, те је девалвиран појам високог образовања.

Међутим, сам руски компас водећих високих школа тешко да ће се котирати у иностранству, - тврди Олег Сергејев. Такви рејтинзи у свету састављају не чиновници, већ невладине организације. Да би рејтинг био заиста популаран, треба да га саставља друштвена заједница високих школа – Руски савез ректора – објашњава експерт. Реални критеријуми, присутни у светским рејтинзима високих школа, нису присутни код нас.

Руски универзитети имају шансу да се попну у светским рејтинзима наредних година, прогнозира низ страчњака. Додуше, за сада само у неким тачкама.

Према прорачунима експерата, руски универзитети ради тога морају да објављују годишње од 20 до 50 чланака, интересантних за иностранство, и то на нивоу међународних. То је потпуно реално.