Главна европска питања остају нерешена

Шпанска влада је утврдила „буџет спасења“. 2013. године је предвиђено смањивање дефицита до 50 милијарди евра. При томе, власти су након масовних протеста, практично устукнуле пред захтевима грађана. Тржишта су позитивно дочекала новости из Мадрида, али експерти се плаше претераног оптимизма.

Шпанија је објавила да је следећа, 2013. година, „последња година рецесије“. Са оваквом изјавом је иступила влада државе, која је у четвртак представила буџет. Ове су догађаје чекали сви експерти и инвеститори, пошто управо Шпанија, следећи Грчку преживљава критичне фазе кризе. Предвиђено смањење буџета- 50 милијарди евра, задовољавају потребе европских регулаторних тела.Такође, влада на челу са премијером Марианом Рахоја је изјавила о стварању „независног буџетног управљања“. При томе чуди то што су пензије и државне субвенције повећане, иако је најављивано њихово оштро смањивање. Чак ни порези неће расти, иако су о томе раније говорили као о неоходној мери за консолидацију буџета. Можда је овакве одлуке влада донела након бројних протеста. Почетком недеље гневни демонстранти су готово заузели здање парламента. А власти у Шпанији истовремено ништа не говоре о решавању структурних проблема, примећује економиста Игор Николаев:

- Прихваћене мере, посебно овако недоследне нису у стању да измене тренд нарастања кризе. Зато што, са једне стране, повећавају социјалне исплате, а са друге покушавају да штеде. И тражи се новац који би могао да запуши још по неку рупу. Макар до оног момента док земље захваћене кризом не почну да обраћају пажњу на то шта се дешава у реалној економији, шта се дешава на тржишту рада, прозитивних промена неће бити. Довољно је бацити поглед на то шта се дешава са незапосленошћу.

У Шпанији је данас сваки четврти становник без посла и то је најлошији показатељ за последњих 10 година. Из Париза такође стижу лоше вести: преко 3 милиона људи је незапослено, што је историјски максимум још од кризне 1998. године. Гласне изјаве Франсоа Оланда, да ће са социјалистима држава „осетити разлику“, сада звуче као лоша шала. Долазећи на власт, нови француски лидер је обећао да ће завршити са политиком радикалних смањења потрошње. Много се говори о стимулацији раста. Осим поулистичких корака, ништа значајно није било учињено и сада другој економији Европе прети могућност рецесије. Узгред, о почетку рецесије, сада већ у оквирима целе еврозоне, говори агенција „Standard&Poor’s”. У интервјуу за „Глас Русије“ директор француске Више школе економије Жак Сапир је изјавио да не верује да ће еврозона опстати у садањшем облику:

- Што се тиче тога што очекује еврозону, ја сам песимиста. Сматрам да ће у оваквом облику, еврозона веома тешко преживети предстојећу зиму и 2013. годину. То све ипак не значи да ће ЕУ умрети. Пре свега, заједница ће проћи кроз период реформи, али ће наставити свој развој. Право питање се крије у нечем другом. То је питање везано са развојем европске економије. Ако ми предложимо политику смањења трошкова, апсолутно једнозначно, то ће нашу економију водити ка дугорочном паду током 4 до 6 година. У вези са тим, политичка тежина ЕУ у међународној арени ће се суштински смањити, што ће последично водити ка бројним кризама унутар ЕУ.

Европске власти настављају да траже излаз из кризе помоћу монетарних метода: смањити државну потрошњу, давање кредита и реструктуризацију дугова. Грчка, са чијим је буџетним проблемима и започета криза у еврозони, већ неко време живи на „вештачком дисању“. Све време се помиње неопходност изласка Атине из монетарног савеза. Лидери земаља ЕУ и даље одржавају „самите спасења“, један од њих се одржава почетком октобра. Али, ни овде се, за сада не назире прогрес у решавању структурних проблема.